Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu.
Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Velika subota ili Strasna subota, drugi dan je hrišćanske žalosti posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
Na ovaj dan došao je kraj starom veku, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Vaskrsenja. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, u crkvama celivajući plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu.
Pri kraju jutrenja, plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u grob, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1–14), Apostol i Jevanđelje. Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrs. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu Liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama. Jedino na ovoj Liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom Vaskrsenju.
Svake godina na Veliku subotu, na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i Vaskrsa u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj. Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca.
U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač – vaskršnjak . I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana.
Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti.
