Grip je akutna zarazna bolest prouzrokovana virusom gripa.
Posle zaražavanja virusom gripa, nakon nekoliko sati do 3–4 dana nastupa, nagla promena zdravstenog stanja praćena jakim bolovima u mišićima i zglobovima, jakom malaksalošću i glavoboljom, groznicom i povišenom temperaturom koja se može povisiti i do 39 Celzijusovih stepeni. Ubrzo se javlja i jak, suv kašalj.
Bolest traje četiri do sedam dana, a ako dođe do bakterijske infekcije disajnih organa može trajati i deset dana.
Grip je samoizlečivo oboljenje, ali traži da se lečite ležeći u krevetu. Mnogi se sile i veruju da mogu grip lakše podneti i pobediti nego što je to zaista moguće. Grip teško preboljevaju stare osobe i osobe koje boluju od teških, hroničnih neizlečivih bolesti. Zato je najbolje lečeti se od gripa uz pomoć i savete lekara. Dok ste bolesni od gripa treba da jedete laku hranu, sa dosta voća i povrća i pijete toplu limunadu.
Grip je vrlo zarazan. Virus se prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom i vazdušnim kapljicama od sekreta iz disajnih organa izbačenih kašljanjem i kijanjem. Grip se brzo širi i često pojavljuje u epidemijama krajem jeseni i tokom zimskih meseci. Grip ima težnju da se javi i kao pandemija. U prošlosti je bilo više takvih pandemija. Posle preležanog gripa imunitet ostaje duže vreme, specifičan za soj kojih ima tri. Tako da u toku epidemije, neko ko nema sreće i ne čuva svoje zdravlje, može oboleti još jednom ako se inficira drugim sojem virusa.
Virusi gripa su podeljeni na osnovu antigene strukture u tri tipa. Virus gripa A je uglavnom odgovoran za epidemije; podtipovi virusa gripa A pogađaju ptice, konje i svinje, kao i ljude. Incidencija gripa B je manja, kao i verovatnoća da se epidemije pojave kod ovog virusa, za koji rezervoari za životinje očigledno nisu od velikog značaja. Infekcija gripom C je obično blaga ili subklinička.
Smatra se da godišnji mortalitet od gripa u SAD prelazi 50.000, više od 90% ovih smrtnih slučajeva se dešava kod ljudi starijih od 65 godina. Umrli od gripa znatno su porasli u poslednjih 20 godina, delom i zbog starenja stanovništva. Najmanje 30 pandemija gripa dogodilo se od 1580.
Pandemija gripa 1918–1920. („španski grip“) prouzrokovala je više od 20 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, od čega 500.000 u SAD-u. Manje razarajuće pandemije dogodile su se 1957. godine („azijski grip“ ) i 1968. („hongkonški grip“).
Neki epidemiolozi danas nagađaju da će se epidemija gripa ove godine ili početkom sledeće „sudariti“ sa epidemijom virusa COVID-19. I odmah se zamišljaju strašni scenariji. Ali, to su samo prognoze koje ne znače ništa, dok se ne dogode, jer se ne zasnivaju na naučnim činjnicama, a pitanje je da li će do toga doći.
Ako do toga i dođe, nijedna osoba ne može istovremeno oboleti od gripa i korona virusa. Kada jedan virus posedne organizam, drugi ne može da se naseli istovremeno, ali nije to najvažnije. Sada je najvažnije da se vakcinišete protiv sezonskog gripa, treba vakcinisati decu i starije osobe. Vakcinacija će, prema najavi države, započeti posle 1. oktobra.
