Српска православна црква и верници који поштују јулијански календар данас, 6. јануара, обележавају Бадњи дан.
На овај дан завршавају се последње припреме куће и хране за најрадоснији хришћански празник, рођење Исуса Христа – Божић.
Рано ујутру, пре свитања, обичај налаже да домаћин оде у шуму и изабере стабло за бадњак. Домаћин мора бадњак из три пута да обори, водећи рачуна да дрво падне на источну страну. Према веровању, у појединим местима, пре него што се стабло посече, домаћин приноси жртву дрвету – проспе мало вина и баци шаку жита или под стабло спусти унапред припремљену погачу.
Први ивер који отпадне приликом сечења носи се у пчелињак, како би пчеле биле напредне, или се ставља у карлице да би се ухватио дебео кајмак.
На Бадње вече окупља се породица и започиње низ ритуала око бадњака и вечере. Вечера се поставља на под прекривен сламом. У појединим крајевима домаћин износи трпезу на врата и позива душе покојних предака на вечеру.
Када започне вечера, домаћица износи погачу коју укућани редом ломе. У погачи је умешен златник, сребрњак или метални новчић, а верује се да ће онај ко га пронађе имати срећну годину.
За Бадњи дан везују се бројни обичаји и веровања.
Према народном веровању, не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без предзнака или изненада.
Такође, не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, па се одмах након изувања навлаче чарапе.
Старија жена у кући, када укућани заспе, забада нож у врата са унутрашње стране или поставља глогов колац иза врата, на који окачи мало белог лука, како би се укућани заштитили од урока, вештица и нечистих сила.
На Бадњи дан ништа се не позајмљује из куће, а ако је нешто раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се верује да није добро да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
Према предању, на овај дан жене треба да склапају гребене, како би се, верује се, зверима затворила уста.
На Бадњи дан и Божић не ваља распиривати ватру на огњишту дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не би надимала од траве. Уместо дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.
На Бадњи дан увече стока се посипа сољу, житом и пројом, како би се сачувала од злих чини.
У неким крајевима, после вечере, све кашике се поређају уз зид по старешинству, па се верује да ће онај чија кашика преко ноћи падне умрети наредне године. Такође, када се на Бадњи дан сви послови заврше, у већој шерпи или тигању растапа се маст у којој се огледају сви укућани. Према веровању, онај ко не види своју главу умреће догодине.
Чобанин на Бадњи дан носи каменчић под језиком, јер се верује да ће се вуку тако окаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.
Према веровању, ако је на Бадњи дан облачно, година ће бити родна. Уколико се на бадњаку који гори на огњишту накупи доста пепела, очекује се јака зима са много снега. Ако варнице из бадњака саме искачу, иако нико не распирује ватру, верује се да ће бити доста меда.
