Februarski Klub ljubitelja čitanja Biblioteke „Centar za kulturu” Kladovo okupiće se u sredu, 26. februara. Tema februarskog okupljanja biće priče Antona Pavloviča Čehova, a kao obavezna kratka priča „Činovnikova smrt”.
Čehov je rođen 1860. u Taganrogu u Rusiji, a preminuo je 1904. godine u Badenvajleru u Nemačkoj, od posledica tuberkuloze. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Već je tada počeo da se zanima za pozorište i književnost. U gimnaziji je počeo da uređuje školske novine i objavljuje svoje radove. Nakon srednje škole, Čehov je upisao Medicinski fakultet u Moskvi. Nastavio je da objavljuje članke u studentskim časopisima, anonimno ili pod pseudonimom.
U narednim godinama, Čehov je neumorno radio uprkos iznurujućoj bolesti. Pisao je kratke humoreske, novele i pripovetke, a slavu je stekao pišući pozorišne komade i drame, od kojih su najpoznatiji „Galeb”, „Ujka Vanja”, „Tri sestre” i „Višnjik”. Smatra se jednim od najznačajnijih ruskih pisaca i dramatičara, kao i začetnikom psihološkog realizma u književnosti. Čovek i životna situacija – motivi su o kojima je stalno pripovedao, a fabule njegovih dela su jednostavne, bez naročitih junaka i posebnih dešavanja. Na meti Čehovljeve ironije našli su se licemerje, provincijska učmalost, malograđanština, siva strana života, izveštačenost, jeftine ljubave patnje, pretenciozno moralisanje o smislu života.
„Činovnikova smrt” je jedna od njegovih prvih objavljenih priča. Napisao ju je dok je studirao medicinu, a objavio 1883. godine u listu „Iverje”. Propadanje divnog ekonoma Ivana Dimitriča Červjakova glavni je motiv ove priče, u kojoj je vidljiva jasna psihologizacija glavnog junaka. Smeštena u XIX veku u Rusiji, to je priča o običnom čoveku koji, spletom naizgled bezazlenih okolnosti, biva uvučen u nesigurnost i strah zbog mogućeg zameranja nadređenom. Taj strah se pretvara u paranoju koja ga vodi u potpuno samouništenje i smrt. „Činovnikova smrt” je svedočanstvo jednog vremena, a lik Čerjakova simbol čitavog društvenog sloja, koje Čehov vešto koristi da ismeje i kritikuje postojeće društveno uređenje.
Čehova i iz današnje perspektive percipiramo kao neprevaziđenog majstora kratke prozne forme, a njegova dela kao uvek aktuelna, prepoznatljiva i čitljiva.
„Mi samo slikamo život onakakv kakav je, a dalje ni koraka ne činimo”, govorio je veliki Čehov.
Okupljanje je predviđeno za 18:00 časova u kladovskoj biblioteci.
