Недалеко од Бољевца, у близини села Боговина, налази се једно од најимпозантнијих подземних богатстава Србије – Боговинска пећина, природни амбијент који представља живи геолошки и историјски музеј.
Ова пећина важи за једну од најдужих у источном делу земље, са укупном дужином канала од 6,2 километра. За посетиоце је уређено 540 метара стаза, док укупна површина износи 2.201 квадратни метар. Петогодишње уређивање окончано је 2013. године, када је пећина и отворена за јавност.
Пећинске дворане украшене су сталактитима, сталагмитима, саливним формацијама и монументалним природним скулптурама. Током ратних периода, локално становништво користило је Боговинску пећину као склониште, а данас она представља једну од најпривлачнијих туристичких локација општине Бољевац.
„Поред планине Ртањ и успона на њен врх, Боговинска пећина представља праву туристичку атракцију општине Бољевац. По богатству пећинског накита и јединственом орнаменту, она је једна од најлепших и најдужих пећина у Србији. Била је дуго скривена од јавности и недоступна за посете, а њено уређење трајало је од 2008. до 2013. године. Од тада до данас посетило ју је више од 30.000 људи, а на годишњем нивоу око две хиљаде посетилаца. Отворена је радним данима од 9 до 14 часова и викендом од 10 до 15 часова. Пећина је истински драгуљ општине Бољевац”, истиче Дејан Гавриловић, в.д. директора Туристичке организације општине Бољевац.
Боговинска пећина је заштићено природно добро треће категорије. Већ на самом улазу, где се хладни дах подземља меша са мирисом влажне стене, постаје јасно да ово није обична геолошка творевина, већ природни храм који је природа обликовала током милиона година. Уз дискретно осветљење, пред посетиоцима се откривају простране дворане, уски пролази и монументални украси налик залеђеним водопадима и древним каменим стубовима.
Прва просторија у коју се улази је „Пријемна дворана”, позната по томе што се у периоду обилних падавина потпуно испуни водом. На стенама је јасно видљив последњи ниво воде, а стазе тада остају у потпуности под водом, што онемогућава обилазак. Боје стена у овој дворани – нијансе калцита, мангана и гвожђа – сведоче о геолошким процесима који непрестано обликују пећину, као и о настанку пећинских салива, лустера и драперија.
„Има ‘Пријемна дворана’, ‘Рударска дворана’, ‘Хајдучка дворана’, ‘Дворана киклопа’, а сам улаз назван је ‘Виглед’. Током 2007–2008. године проф. др Раденко Лазаревић спровео је детаљна истраживања улазног дела Боговинске пећине и израдио пројекат њеног туристичког уређења, при чему је именовао дворане у уређеном делу”, објашњава туристички водич Сања Чанковић.
Након тога следи „Рударска дворана”, препознатљива по три сталагмита позната као „Боговински рудари“. Они су посвећени рударима из Боговине који су учествовали у првим радовима чишћења и уређења пећине.
Обилазак се наставља ка „Концертној” или „Свечаној дворани”, чија је акустика једна од најбољих у подземним системима овог дела региона. У њој се налазе формације које подсећају на „Сову“, „Главу дивље свиње“, „Сурлу слона“ и „Носорога“, а током истраживања заиста су пронађени фосилни остаци зуба носорога. Доминирају и облици названи „Асоцијација на Нијагарине водопаде“ и „Пећински пољубац“, настали спајањем сталагмита и сталактита.
Пут даље води у „Дворану Киклопа”, названу по два масивна сталагмита „Киклопи“. У њој се могу уочити облици који подсећају на „Ракуна“, „Главу алигатора“, „Двоје у загрљају“, „Мајку Богородицу са дететом“, као и фигуру „Виле Равијојле“ или „Влашке младе са велом“.
Кроз пећину протиче периодична подземна река која носи ситан песак и шљунак пореклом од палеозојских шкриљаца. На око 200 метара испод уређеног дела и данас пролази њено корито, иако периодично пресушено. У појединим деловима чују се једва приметни шумови – ехо капљица или тихо жуборење подземног потока, док присуство гвожђа и силицијума даје стенама упечатљиве боје. Уочљиве су и формације попут „Корњаче“ и „Буде“, настале дуготрајним дејством воде. Звук воде делује монотоно, али умирујуће, као да пећина дише.
Унутрашњост је дом ретким животињским врстама, међу којима су слепи мишеви, ендемски пећински ракови и псеудо-шкорпије. Управо неистражени делови пећине највише интригирају посетиоце, а овакав биодиверзитет додатно потврђује колико је пећина еколошки значајна.
„Туристима је најинтересантнији тај неистражени простор, где се налазе ‘Кристална дворана’ и ‘Дворана свећњака’, као и камени цветови и корали. Даљи пут је заиста феноменалан. У пећини живе слепи мишеви, али и ендемски ракови и псеудо-шкорпије”, додаје Чанковић.
Боговинска пећина има три хоризонта канала – Високи (Суви), Главни (Периодски) и Понорски (Речни). Суви хоризонт представља најстарији систем, испресецан каналима и дворанама, чије је дно на више места вертикално повезано са Главним каналом дугим 2.650 метара. Понорски систем је најнижи и најмлађи, делимично доступан, док су Корални канал и Дворана кристала, који припадају Сувом хоризонту, најбогатији пећинским накитом. Ту се могу уочити и облици попут „Главе диносауруса“ и „Главе корњаче“, као и велики број пећинских стубова који доминирају простором.
Последњи део обиласка води у „Хајдучку дворану”, названу по Хајдук Вељку. Према предању, управо се у дворанама Боговинске пећине он некада скривао са својим устаницима. У њој се налазе облици који су добили називе „Хајдук Вељко“, „Чучук Стана“, „Њихови бећари“, „Мајка која је обгрлила двоје деце“, „Перјаник и Лепотица“, а посматрани из даље перспективе стварају лик са очима, носом и брковима, који подсећа на самог Вељка.
Како кажу водичи, „ко хоће – нађе начина“, па се у пећини може видети и јединствена биљчица која је, без сунчеве светлости, успела да се одржи на влажној стени током обилазака.
„Када уђу унутра, туристи се најпре одушеве самим уласком. Одсјај воде и пећинског накита оставља снажан утисак. Има много тога да се види, укључујући и биљку која је успела да опстане без сунчеве светлости”, наводи Чанковић.
Температура у пећини током целе године остаје стабилна, око десет степени, без обзира на спољашње услове. Та тиха постојаност као да подсећа да је испод површине света све мирније и трајније. Посетиоци имају утисак да су ушли у природни музеј у којем време тече спорије, а облици се полако и неуморно мењају, стварајући нове форме за генерације које тек долазе.
Боговинска пећина није само геолошки феномен, већ и унутрашње путовање у дубину планине, у простор који истовремено буди страхопоштовање и дарује мир. Када се посетилац из хладовине подземља поново нађе на сунчевој светлости, постаје јасно да је управо прошао кроз један од најупечатљивијих примера моћи природе – тихе, истрајне и величанствене.
Боговинска пећина није тек дестинација, већ искуство које се дуго памти и које, макар на тренутак, враћа у време када је природа била неприкосновени господар света. Посета овом подземном свету представља корак у само срце планине, у простор у којем природа шапуће и открива своје најскривеније тајне.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Бољевац. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
