Борски средњошколци упозоравају: Ниси фаца ако конзумираш алкохол и возиш! (ВИДЕО)

Борски средњошколци упозоравају: Ниси фаца ако конзумираш алкохол и возиш!

Алкохол је један од најчешћих узрока саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима. Истраживања показују да је у Србији код око 15% погинулих и повређених возача присутан алкохол у крви. Док годишње у просеку 80 лица смртно страда у саобраћају захваљујући алкохолу.

Према истраживањима Агенције за безбедност саобраћаја, из 2018. године, у Србији просечно сваки 150-и возач у саобраћајном току управља возилом под дејством алкохола. Морамо признати да су ово узнемиравајући подаци који нам говоре да се нешто мора предузети како би смо заштитили животе људи у саобраћају.

Возачи који су у време настанка незгоде управљали возилом под дејством алкохола су у тренутку незгоде најчешће путовали у сврху „забаве“ (преко 60% возача), док је око 12% возача путовало у сврху „део посла“ (професионални возачи, службена путовања и сл.).

Дејство алкохола утиче на смањење акомодације ока, доводи до поремећаја дубинског вида, видно поље се сужава па возач има проблема да процени удаљеност и брзину возила. Возач који није конзумирао алкохол види саобраћајни знак на готово 140 метара, а пијан возач на 118 метара, па чак и мање. Алкохол утиче и на слух, па тако трезан возач чује друго возило на удаљености од 340 метара, а пијан на 203 метара. Алкохолисани возачи од 1,5 mg/ml имају 40 пута већу шансу да направе неки непромишљен потез у односу на возаче који немају алкохола у крви, или за око 30 пута већу шансу у односу на оне возаче који имају дозвољену концентрацију од 0,20 mg/ml алкохола у крви.

Даље, смањује се и способност одлучивања јер трезан возач реагује на опасност у опсегу 0,75 и 1 секунде, а возачу под дејством алкохола треба најмање 2 секунде да донесе одлуку. У вожњи при брзини од 50 km/h, у мраку, пошто возача заслепи возило које му долази у сусрет, возачу који није под утицајем алкохола потребно је 68 метара да се привикне на новонасталу ситуацију, док је алкохолисаном возачу потребно 126 метара да обави исту радњу.

КОЈЕ ГРЕШКЕ ПРАВЕ ВОЗАЧИ КОЈИ ВОЗЕ ПОД ДЕЈСТВОМ АЛКОХОЛА

Возачи под дејством алкохола обично праве следеће грешке: неправилно обилажење и претицање, непоштовање предности проласка, непрописна брзина, неправилно мимоилажење, касније реагују на светлосне и звучне сигнале, теже распознају црвену и зелену боју, теже распознају сметње при вожњи ноћу и у сумраку, често уместо кочнице притисну педалу гаса или обратно, некритични су, самоуверени, лакомислени, прецењују своје способности, потцењују опасност итд.

Најчешће саобраћајне незгоде возача који возе под утицајем алкохола су: слетање возила, обарање или гажење пешака, судари при вожњи у истом смеру, судари из супротних смерова, бочни судари, превртање возила на путу, удар возила у друго возило или објекат, испадање – падање лица из возила у покрету.

Само две чаше су довољне да се достигне 0,50 грама алкохола у литри крви, а то је праг за који се већ наплаћује казна и узима дозвола. При тој количини, већина нема осећај припитости, али пиће упркос томе утиче на њихов организам. Опада способност опажања у вожњи и знатно се продужава време реакције. Ова количина алкохола изазива осећај опуштености, човек постаје храбрији, мање пажљив, поспанији или веселији, безбрижнији, али и површнији у процени способности за вожњу и услова на путу, а истовремено се смањује и будност и успоравају се рефлекси. Видно поље се сужава у толикој мери да возач не уочава пешаке који желе да пређу улицу, као ни возила која наилазе из смерова под правим углом. Треба имати на уму да алкохол пружа осећај лажне сигурности, јер возача наводи да потцењује ризик и да се лакше упусти у кршење забрана.

Захваљујемо се Мињи Николић, Милици Пантелић, Милану Радуловићу, Андреју Журжу и Павлу Милојевићу за учешће у споту.

Спот је реализован у склопу пројекта „Причајмо о безбедности да не бисмо причали о последицама”, који спроводе удружење „Сигурне стазе” и „Тебризам”.

Рад „Сигурних стаза” подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој”.

Литература
1. Прегледни извештај, Алкохол и вожња, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд 2019. год.
2. Прегледни извештај, Утицај вожње под дејством алкохола на безбедност саобраћаја, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд 2017. год.
3. Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41 од 2. јуна 2009, 53 од 29. јула 2010, 101 од 30. децембра 2011, 32 од 8. априла 2013 – УС, 55 од 23. маја 2014, 96 од 26. новембра 2015 – др. закон, 9 од 5. фебруара 2016 – УС, 24 од 26. марта 2018.).