ВестиДа ли је нормално да понекад причате сами са собом?

Да ли је нормално да понекад причате сами са собом?

Девојка разговара сама са собом
Фото: Shutterstock, илустрација

Вероватно се и вама некад десило: „Преслишавате се“ шта све треба да урадите, и неко каже „шта кажеш”, а ви промрмљате „ништа, ништа”, постиђено. Ево шта кажу психолози, да ли би то требало да вас забрине.

Иако делује чудно, нарочито онима што гледају са стране, сасвим је ОK да причате сами са собом повремено, чак је и прилично здраво. Ево шта кажу стручњаци, зашто то радимо, какве су последице и зашто уопште није неуобичајено да људи повремено причају сами са собом.

„Дефинитивно је нормално и веома уобичајено да људи причају сами са собом”, каже психолог др Џенет Бергфелд. Генерално, причамо сами са собом кад осећамо неку емоцију, кад смо љути, нервозни, анксиозни или кад просто покушавамо да се сконцентришемо на нешто.

„Kад особа прича сама са собом, то је пружа неку врсту утехе, и то је добар механизам за постизање олакшања кад смо под стресом или се нечега бојимо”, слаже се и психолог др Хедер Стивенсон.

То обично радимо кад пролазимо кроз неко застрашујуће или стресно искуство, не бисмо ли себе уверили да ће све бити ОK, и да ћемо се некако изборити са тим што нас је снашло.

Ћаскање „један на један“ са самим собом може да вам помогне и да разрешите проблеме које имате са другим људима.

„То нам често помаже да поправимо самопоуздање и смиримо нервозу кад треба да разјаснимо неки неспоразум са другима, попричамо наглас сами са собом, и увежбамо на тај начин како и шта желимо да кажемо особи с којом имамо неки проблем. На пример, понекад то људи раде кад желе да поставе неке границе у односу са партнером или шефом на послу, да би се припремили за разговор који морају да обаве, а боје се да ће бити непријатан”, објашњава др Стивенсон.

Kад причамо сами са собом, лакше процесирамо проблем, а то нам „пружа и бољи увид у сопствена осећања, што нам олакшава доношење одлука“, каже она.

„Тај разговор који обавимо сами са собом нам помаже да донесемо одлуке о важним питањима, јер нам омогућава да увидимо зашто смо ‘заглављени’ у одређеном тренутку, зашто осећамо отпор према неким стварима у животу”, додаје др Стивенсон.

Ипак, постоји велика разлика између здравог дијалога који понекад водимо сами са собом, и ситуација у којима људи причају сами са собом јер пролазе кроз психозе које могу да укључују и звучне халуцинације, каже др Стивенсон. Особе које имају пате од психоза често су изгубљене у свом сопственом свету и нису у стању да се повежу са другим људима.

Али, ако то искључимо, причање са самим собом је корисна техника. Многи терапеути чак саветују својим клијентима да на тај начин пролазе кроз одређена искуства и покушају да смање стрес и бригу.

„Kлијентима често саветујем да ‘разговарају’ са млађом или старијом верзијом себе самих, или да ‘разговарају’ са својим телом, понекад чак и да те конверзације запишу у форми дневника, јер нам то помаже не само да научимо да слушамо своју интуицију и да јој верујемо, већ је то и одличан пут да се повежемо са својим унутрашњим ја на дубљи начин, тиме што ћемо за почетак постати свесни својих осећања”, наводи др Стивенсон.

Са овим се слаже и др Бергфелд, додајући да та техника може бити корисна и кад желимо да себи поправимо расположење или да се мотивишемо да истрајемо у нечему или издржимо неки напор. Рецимо, може вам током напорног тренинга помоћи ако себи кажете „можеш ти то”, или „само напред”, кад вам се учини да посустајете.

„Али, водите рачуна да то никад не буде аутодеструктиван тип конверзације. Својим клијентима препоручујем да са собом разговарају на начин на који би разговарали са неким кога воле, са добрим пријатељем”, саветује др Бергфелд, јер у супротном ризикујете да сами себи уништите самопоуздање, слушајући строгог и суровог унутрашњег критичара.

Студија из 2012. показала је да људима тај гласан „разговор са самим собом“ помаже и у обављању конкретних задатака. Експерименти су показали да ако тражимо нешто, телефон или кључеве, за које не можемо да се сетимо где смо их ставили, на пример, може да помогне ако наглас говоримо „телефон“ или „кључеви“. Добровољци који су учествовали у овом истраживању брже су проналазили предмете ако би их наглас именовали током гледања где би могли да буду.

 

Извор: mondo.rs

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Društvene mreže

24,352ПратилацаЛајкуј
4,211ПратилацаЗапрати
1,262ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб