Српска православна црква и верници данас, 19. јануара, обележавају велики хришћански празник Богојављење.
На овај празник верници се поздрављају речима: „Бог се јави” или „Христос се јави”, а отпоздравља се са: „Ваистину се јави”.
Према народном веровању, уочи Богојављења отварају се небеса, па се сматра да је тада тренутак у којем треба замислити једну жељу.
Богојављење, као један од највећих хришћанских празника, уједно означава и крај такозваних „Некрштених дана”.
Овим празником обележава се успомена на Христово крштење на реци Јордан, као и јављање Бога у виду голуба и гласа који је рекао: „Ово је син мој и њега послушајте”.
За Богојављење се везују бројни народни обичаји и веровања. Реч је о једном од 15 највећих хришћанских празника, а тог дана у свим црквама и храмовима Српска православна црква обавља се велико освећење воде. Освећену воду верници носе својим домовима, јер се верује да има духовна и лековита својства. Сматра се заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до наредног великог водоосвећења. Према хришћанском учењу, богојављенска водица се не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.
По народном предању, богојављенску водицу пиле су труднице како би се, како се говорило, „отвориле као небо на Богојављење“ и лакше породиле. Ова вода се сипала и у бунаре ради прочишћења, уколико би у њих пала нека животиња. Такође, освећена водица давала се болесницима који нису били у могућности да оду у цркву на причест.
Према обичајном календару, од Богојављења почињу дани који се сматрају повољним за венчања.
На Богојављење се не пости, без обзира на то на који дан у недељи празник пада.
Један од најпознатијих савремених обичаја јесте пливање за Часни крст. На овај догађај окупља се велики број верника и грађана, најчешће на рекама или језерима. Пливачи у исто време улазе у воду, а победником се сматра онај ко први доплива до Часног крста.
Плива се 33 метра, што симболично представља број година живота Исуса Христа.
