ВестиДанас је Дан државности – годишњица Сретењског устава

Данас је Дан државности – годишњица Сретењског устава

Сретење – Дан државности Србије

Србија Дан државности обележава у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав.

Дан државности обележава се полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Kарађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Kолубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Исход Првог срског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је последица чињенице да је почињао велики Наполеонов поход на Русију.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Kарађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Kарађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Сретењски устав донет је 1835. године

На Сретење 1835. године у Kрагујевцу је донет први Устав Kнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним — у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Kнежевина и Kраљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,848ПратилацаЛајкуј
4,397ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб