Српска православна црква слави данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сећања на страдање и смрт тог светитеља.
Митровдан је православни празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Слави се 8. новембра.
Празник Светог великомученика Димитрија, обележен је у црквеном календару црвеним словом.
Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по грегоријанском (новом) или 26. октобра по јулијанском (старом) календару.
Димитрије је земаљски живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску веру, а до краја живота остао је солунски војвода.
Он је рођен у Солуну у трећем веку за време цара Максимилијана (240–310), који га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у прогону хришћана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанство.
Цара су обавестили о непослушности Димитрија, који је преобраћао народ у хришћанство. Димитрије је јавно, пред царем, признао да је примио Христову веру, због чега га је цар утамничио. У тамници је мучен и погубљен.
Према предању, у затворској ћелији убили су га војници, који су га затекли у молитви. Они су га из даљине гађали копљима, јер нису смели да му приђу.
Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Свети Димитрије представљен је на фрескама средњевековних манастира у реду светих ратника који су проповедали и борили се за хришћанску веру.
У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама.
Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак.
