Верници Српске православне цркве данас, 30. јануара, обележавају празник посвећен Светом Антонију Великом, једном од најзначајнијих подвижника раног хришћанства, духовном борцу и пустињаку, који се сматра оцем хришћанског и пустиначког монаштва. Светитељ је посебно поштован због своје непоколебљиве вере, строгог подвига и духовне снаге у борби против злих духова, а на дан његовог празника верници се обраћају посебном молитвом за здравље и духовну заштиту.
Преподобни Антоније Велики живео је од средине III до средине IV века и, према црквеном предању, поживео је више од сто година. Рођен је 251. године у селу Коми, недалеко од Хераклеопоља у Горњем Египту, тада делу Римске империје, у имућној хришћанској породици. Родитељи су му преминули када је имао 18 година, након чега је целокупно наследство раздао сиромашнима, а сестру збринуо у заводу са хришћанским девицама.
Након тога повукао се у пустињу, где је провео наредних осамдесет година живећи строгим подвижничким животом. Прве године проводио је у једној гробници у близини родног села, бавећи се дрводељством, молитвом, постом и размишљањем о библијским поукама. Људе је ретко виђао, углавном када су му доносили хлеб и со у замену за његове рукотворине или када је одлазио на литургију.
Антоније је непрестано померао границе свог подвига. Када би сматрао да је један циљ достигао, постављао би себи још строжи задатак. Иако неписмен, био је изузетно мудар и духовно прозорљив, па су му савете тражили бројни ученици, али и угледни људи, укључујући византијске цареве, којима је говорио о пролазности живота и значају смирења. У српском народу остао је упамћен као светитељ који упозорава на опасности гордости и самопроглашене мудрости.
Посебно место у житију Светог Антонија заузима његова борба са демонским искушењима. Често је говорио о унутрашњим борбама – од сумњи у исправност напуштања света и богатства, преко гриже савести због сестре, до снажних телесних искушења. Све те напасти савладавао је постом, молитвом, бдењем и строгим телесним подвизима.
Према хришћанском предању, на крају му се јавио ђаво у облику малог црног дечака, који му је рекао: „Победио си ме”, покушавајући да га наведе на грех гордости. Када га је Антоније упитао ко је, ђаво је одговорио да је дух блуда који је многе завео, али да је управо он успео да „све стреле поломи“. На то му је светитељ одговорио: „Бог је допустио да ми се јавиш црн – ради обелодањења таме твојих зломисли, а као дечак – ради изобличења твоје немоћи. Због тога си и достојан сваког презира”. Након тога, ђаво је, по предању, нестао и више се никада није вратио.
Овај догађај инспирисао је једну од најпознатијих тема хришћанске уметности – „Искушења Светог Антонија”, која је вековима заокупљала пажњу бројних уметника и често служи као метафора за духовна искушења савременог човека који тежи хришћанском идеалу.
Običaj koji vernici strogo poštuju na dan Svetog Antonija Velikog je izgovaranje molitve za zdravlje.
Молитва Светом Антонију Великом
„О, свети Антоније Велики, велики и пред Богом и пред људима, велика је сила твоје молитве, нарочито против злих духова, јер су они пред тобом дрхтали од страха. Зато те молимо, помози нам да се преобразимо од греха ка чистоти, од неслободе ка слободи, од ђавола ка Богу. Својим молитвама одгнај замке које су нам сплели невидљиви непријатељи и ослободи нас њихових веза, јер су наше снаге мале и не знамо како ћемо се из овог ропства избавити ако нам неко са Неба не помогне.
Зато те молимо, ослободи нас њихових напасти, да бисмо твојим молитвама спасени, вечно славили Свету Тројицу – Оца, Сина и Светога Духа, сада и у све векове. Амин.”
