Српска православна црква слави данас Светог Преподобног Аврамија Затворника, одбеглог од света, заштитника овчара, оваца и ситне стоке.
Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском, односно 11. новембар по грегоријанском календару. У Русији се овај светац поштује као овчар, односно заштитник оваца и ситне стоке.
Свети Преподобни Аврамије Затворник био је малоазијски хришћански испосник и монах.
Због његовог начина живота, сви верници данас морају да истрпе недаће са којима се сусретну, да буду стрпљиви и да верују да ће им овај светац помоћи да преброде све што их мучи.
Предање каже да је само два пута изашао поново у свет. Први пут је то било да сагради цркву у једном селу и затим остане као свештеник у њој. Међутим, људи су га пуно пута протеривали из села, чак га гађали камењем, али он је остао све док није успео да у њима усади веру у Бога. Други пут је то било да би спасао своју наблуделу рођаку Марију. После овог успешног подвига, вратио се у самоћу и подвизавао далеко од света. Остао је симбол упорности и спремности да трпи за веру, па зато народ и данас верује да се ваља данас жртвовати, показати велики труд и стрпљење.
Трпљење је прва међу врлинама, јер оно као наду даје спасење. Ко је претрпео до краја биће спасен. У трпљењу лежи спасење душа наших… ово каже расуђивање на овај дан.
Аврамијевдан се као крсна слава углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Шековића, Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у следећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.
Више породица са овом крсном славом забележено је и у Ваљевској Колубари и Подгорини, као и у Срему. По неколико породица које славе Светог Аврамија Затворника забележено је и у следећим областима, односно градовима: Семберији, Банату, Београду, Шумадијској Колубари и централној Босни (Височка Нахија, околина Илијаша).
Осамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) ову крсну славу славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје, заједно са зворничким крајем, матица, из које се већина породица које славе Светог Аврамија ширила по Босни, Србији и по другим областима.
