Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Pantelejmona (svetog Panteliju). Ovaj priznati lekar živeo je u četvrtom veku posle Hrista.
Sveti Pantelejmon je rođen u Nikomidiji. Bio je dobar učenik, sa posebnim darom za medicinske nauke, bio je iznad svega milostiva i dobra srca.
Pored lekarske veštine, koju je stekao učenjem, Pantelejmonu je bio dat i dar isceljenja molitvom.
Po smrti oca, imanje je razdelio sirotinji, i živeo skromno. Sve koji su mu se obraćali za pomoć, lečio je potpuno besplatno.
Zbog vere u Gospoda, pogubljen je na današnji dan 304. godine, u vreme progona hrišćana.
Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u Hilandaru, čudotvorne kao i njegova ikona.
Ime Svetog Pantelejmona priziva se pri vodoosvećenju i jeleosvećenju zajedno sa ostalim besrebrenicima i čudotvorcima.
Smatra se zaštitnikom medicine i farmacije.
Za Svetog Panteliju narod veruje da je brat Svetog Ilije.
Po narodnom kalendaru, danas je pravi dan za započinjanje nekog posla.
Veruje se da će svaki rad sveti Pantelija blagosiljati i učiniti uspešnim, a valja se da se danas krene i na veliki put.
U Srbiji mali broj ljudi ovog slavi svetog Panteliju kao krsnu slavu. Česti su i vašari. Ako se danas dva nepoznata čoveka sretnu u crkvi sa slavskim kolačem u rukama, trebalo bi da se izljube i čestitaju jedan drugom slavu, jer se veruje da su sigurno rod.
Spada u ognjene svece, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Zato na današnji dan nije dobro raditi u poljima, oko klasja… „Gromom bije gromovnik Ilija, vatrom pali Ognjena Marija, potpiruje Sveti Pantelija”.
