Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 21. jula, obeležavaju praznik Svetog velikomučenika Prokopija, po kome je grad Prokuplje dobio ime. U narodnoj tradiciji ovaj svetitelj svrstava se među „ognjene svece“, zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom.
Prema crkvenom predanju, Sveti Prokopije rođen je u Jerusalimu i prvobitno se zvao Neanije. Njegov otac bio je hrišćanin, dok je majka bila neznaboškinja.
Kada je odrastao, car Dioklecijan primio ga je u svoju službu i postavio na značajan položaj u vojsci. U vreme progona hrišćana, Neanije je sa vojnim odredom poslat u Aleksandriju, sa naređenjem da progoni tamošnje hrišćane.
Tokom putovanja, jedne noći dogodio se snažan zemljotres, a Neanije je, prema predanju, čuo Božji glas: „Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ?”. Tada mu se u vazduhu ukazao krst nalik kristalu, a potom je čuo reči: „Ja sam Isus, raspeti Sin Božji”.
Prema predanju, Gospod mu je poručio da će tim znamenjem pobeđivati neprijatelje i da će mir biti sa njim.
Ovaj događaj potpuno je promenio Neanijev život. Naredio je da mu izrade krst kakav je video, a umesto progona hrišćana, sa svojom vojskom krenuo je u borbu protiv Agarjana. Posle pobede vratio se u Jerusalim, gde je majci saopštio da je postao hrišćanin.
Zbog ispovedanja hrišćanske vere bio je mučen i zatvoren. U tamnici mu se, prema crkvenom predanju, ponovo javio Hristos, krstio ga i dao mu ime Prokopije. Svetitelj je potom javno ispovedio veru, iako je znao da će zbog toga biti pogubljen.
Sveti velikomučenik Prokopije postradao je 303. godine.
Kako je Prokuplje dobilo ime
Pre doba Nemanjića u Nišu je postojao manastir posvećen Svetom Prokopiju, u kome se čuvala ruka ovog svetitelja.
Posle turskog osvajanja Niša, svetinja je preneta u današnje Prokuplje. Grad je, prema predanju, upravo po Svetom Prokopiju dobio ime. Sudbina njegovih moštiju nije poznata od 18. veka.
Običaji i verovanja na Svetog Prokopija
Iako praznik Svetog Prokopija u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u mnogim srpskim krajevima pridaje mu se veliki značaj. Pojedine porodice ovog svetitelja proslavljaju i kao krsnu slavu.
U nekim krajevima veruje se da je ovaj dan povoljan za venčanja, jer Sveti Prokopije, prema narodnom verovanju, pohodi i blagosilja mladence.
Na ovaj praznik izbegavali su se kopanje zemlje i drugi teški poslovi, a ponegde se nisu obavljale ni sahrane. Postojalo je i verovanje da se na Svetog Prokopija ne treba kupati.
Srpski rudari smatrali su Svetog Prokopija svojim zaštitnikom. Poštovali su ga i kamenoresci i bunardžije, a u narodnoj tradiciji smatra se i zaštitnikom dece.
