Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje, u narodu praznik poznatiji kao Spasovdan. Ovaj praznik pada 40 dana posle dana vaskrsenja Hristovog.
Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Spasovdan je u srpskom narodu oduvek imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik, obnarodovan baš na današnji dan 1349. godine.
Osim kao stočarski i ratarski praznik Spasovdan se slavi i kao krsna porodična slava, ali i kao mesna slava. Tako je Spasovdan slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i Istočnog Novog Sarajeva.
Ova slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.
Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija.
Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao:
„Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”
Narodni običaji
Na ovaj važan datum u godišnjem kalendaru pravoslavnog vernika, ili samo poštovaoca tradicije, obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj. u ovom slučaju samom Hristu.
Redovno se spremala cicvara. U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.
Za Spasovdan se može piti mleko, koje se nije kušalo od Nove godine do danas.
Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.
Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje.
Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.
