Velika subota ili Strasna subota je hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Pravoslavna crkva veruje da je Hristos bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice. Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Bogosluženje Velike subote
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije – stihovi u kojima se slavi umrli Spasitelj kao Vaskrsenje i Život i izražava bol, žalost i tuga Presvete Bogorodice. U kanonu Velike subote, čije su pesme napisali Marko Idruntski (od prve do četvrte) i Kozma Majumski (od šeste, pa do kraja), dok je irmose prve četiri pesme pisala monahinja Kasija (810), slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ova blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav, preblagoslovena subota. U njoj je Spasitelj usnuo, uz Njegovo obećanje da će Vaskrsnuti u treći dan.
Pri kraju jutrenja, plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u grob, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1–14), Apostol i Jevanđelje. Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrs. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu Liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama. Jedino na ovoj Liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom Vaskrsenju.
Narodni običaji
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad.
