Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prepodobnom Alimpiju Stolpniku, koji je u postu i molitvi na stubu proveo više od pola veka. Slavi se kao krsna slava.
Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Andrijanopolju u šestom veku. Još u detinjstvu, predan na službu Bogu.
Međutim, željan usamljeničkog života, u mladosti udaljio se na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto puno demona i nečistih sila. Tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stolp, stub, na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Zbog toga je i nazvan Stolpnik.
Pored stuba su podignuta dva manastira – muški i ženski, a sveti Alimpije je napisao propise po kojima su se ponašali monasi i monahinje.
Poštovan je u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, a njegova glava se čuva u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori.
S vremenom, ljudi su počeli da ga poštuju i dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.
U našem narodu veruje se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga se danas treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi.
Sveti Alimpije se smatra zaštitnikom stoke, pa se u narodu veruje da je danas nikako ne treba uprezati. Pored toga se izbegava kravlje meso.
U istočnim krajevima Srbije se nikako na sto ne iznosi teletina, kako bi u kući vladao napredak, sloga i mir.
Poživeo je po jednima sto, po drugima 112 godina. Njegove mošti i danas su isceliteljske. U našoj zemlji, Sveti Alimpije Stolpnik slavi se kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta.
U narodu se priča da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda. Danas se ne preže tegleća stoka. Odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.
