Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova, svetog Hristovog učenika koji se rodio u ribarskoj porodici.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah.
Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom. Naziva se i Sveti Jovan Bogoslov.
Jovan je bio i (prema Pismu) sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus Hristos kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole. Prema predanju, umro je u Efesu, u dubokoj starosti.
Od svih svojih učenika, Isus Hristos je izdvajao Jakova, Petra i Jovana. Oni su bili sa njim kad je vaskrsao Jairovu kćerku. Na gori Tavor, kada su videli njegovo Preobraženje, i samo njih je poveo sa sobom u Getsimanski vrt, noć uoči stradanja. Prema predanju, u gradiću Vitsaidi, na obali Galilejskog jezera, živela je porodica Jovana Bogoslova. Otac mu se zvao Zavedej, a majka Salomija, bila je kćerka Josifa, hranitelja i staratelja Presvete Bogorodice. Jovan je bio učenik svetog Jovana Krstitelja.
Isus Hristos je Jovana posebno voleo, zato što je bio živahan, brz, vredan, izuzetno odan i marljiv učenik. Zbog ovih osobina, njegovom bratu Jakovu i njemu Hristos je dao ime Voanerges, što znači: sinovi groma.
Hrišćanska tradicija smatra apostola Jovan za autora Jevanđelja po Jovanu, tri Saborne Poslanice i Otkrovenje. Današnji istoričari smatraju da apostol Jovan nije autor nekih ili svih ovih dela zbog razlike u stilu pisanja.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje.
U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
