Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 8. novembra, obeležavaju Mitrovdan – pravoslavni praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom.
Praznik je posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna koji je odbio da izvrši naređenje cara Maksimilijana o progonu hrišćana i javno je propovedao tu veru kao jedinu pravu. Dimitrije je zbog toga bačen u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zbog toga prozvan Mirotočivi.
Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.
Nekada je Mitrovdan bio poznat i kao dan kada su se hajduci rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan sledeće godine. Zato se u narodu kaže: „Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak”.
Mitrovdan je jedna od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Prema verovanju kakvo je vreme na ovaj praznik može se zaključiti i kakva će biti zima. Ako danas bude mraza i kiše, biće duga i hladna zima sa mnogo snega, dok lepo vreme najavljuje blagu zimu.
Uoči Mitrovdana svi veliki poslovi, kao i radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju moraju biti završeni.
Na Mitrovdan svako treba da ostane kod svoje kuće i ovo nije dan za primanje gostiju. To ne važi za one koji slave ili idu na slavu kod rodbine ili bliskih prijatelja, ali i oni moraju da obavezno vrate da spavaju kod svoje kuće. Veruje se da će onaj koga mitrovdanska noć zatekne van doma, preko cele godine noćivati i „smucati se“po tuđim kućama.
Kod imućnijih porodica nekada postojao je običaj da se na Mitrovdan otpuštaju „sluge“ kojima je istekao ugovor i da se unajmljuju novi.
Prema verovanju, na Mitrovdan ne treba grditi decu, koliko god da su pogrešila, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Po običajima u Šumadiji u svaki ugao sobe stavi se belutak, da brani kuću od miševa.
Na ovaj praznik žene ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Veliki broj hramova u Srbiji posvećeni su ovom svecu, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa. U mnogim mestima održavaju se zavetine.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske, isceliteljem bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira.
