Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
Ovo je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja. Na Veliki petak ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju se uskršnja jaja.
Isus je na Veliki petak odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Pilat je Hrista predao u ruke jevrejskom kralju Irodu, koji ga je vratio nazad rimskom namesniku. Na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: „Ti kažeš”, rekavši mu u jednom trenutku da „njegovo carstvo nije od ovog sveta“. Videvši da nema elemenata za osudu, rimski namesnik poslužio se starim jevrejskim običajem da za vreme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, te je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili Varavu. Okupljeni narod, podstrekavan jevrejskim prvosveštenicima, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: „Krv njegova na nas i našu decu”. Pilat je tako i odlučio, rekavši: „Osudili ste nevinog”. Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku. Otuda potiče izraz „pranje ruku“ u značenju skidanja odgovornosti sa sebe.
Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave postavili ploču sa natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: „Isus Nazarećanin, car judejski”. Za to vreme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: „Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine”. Mrtvog Hrista skinuli su sa krsta, umotali u pogrebno platno i sahranili u grobnicu, na čiji je ulaz postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari. Hristova žrtva i njegova smrt na krstu radi su spiranja greha celog ljudskog roda i prethodile su najvećem događaju – Vaskrsu, kojim je Bogočovek pobedio smrt i večnu pogibelj, kao posledice greha.
Za hrišćane ovaj dan je dan velike žalosti, te se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava.
Prema običajima, ovog dana ne rade se poslovi u polju i u kući.
Veliki petak smatra se najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Najvažniji posao na ovaj dan je bojenje jaja, i to u crvenu boju – simbol prolivene Hristove krvi i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije. Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.
Običaj farbanja jaja potiče iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije, uvela crkva u 16. veku.
Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima danas se pali vatra kako bi sve zlo izgorelo, a post na vodi donosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrtve Hristove, čije se veliko stradanje jedino vaskrsenjem moglo nagraditi.
Prema verovanju, ako na Veliki petak pada kiša – neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.
Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraženo skidanje Gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob. Uz zvuke klepala, tri puta se obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara. Dan se provodi u tihovanju i molitvi.
