Danas su Velike ili Zimske zadušnice, koje najavljuju pripreme za početak Vaskršnjeg posta. U pojedinim krajevima znaju ih i kao – Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove. Običaj je da se izađe na groblja i zapali sveća pokojnicima.
Zadušnice obeležavaju sećanje dana odvajanja duše od tela, člana Crkve. Na zadušnice se obavezno izlazi na groblje. Tada se obavlja parastos ili pomen. Osvećuje se žito, prekađuje grob i pale sveće za pokoj duša umrlih. Obavezno se uređuje grob.
Koljivo ili kuvano žito se nosi u parohijski ili manastirski hram, kao i na groblje. Na dan zadušnica se služi Sveta Liturgija, i tada sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove. Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se služi u hramu.
Žito simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove.
Na zadušnice se deli milostinja. Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje.
Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih – Zimske zadušnice su pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su Letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a Jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
