Danas su Duhovske zadušnice, koje po kalendaru Srpske pravoslavne crkve uvek padaju u subotu uoči Trojice, odnosno praznika Silaska Svetog Duha na apostole. Iako nisu najveće zadušnice, većina pravoslavnih Srba posetiće groblja. Iznosi se žito, vino i sveće, a grobovi se okađuju i uređuju.
Zadušnice su dan posvećen najmilijima koji više nisu sa nama i na taj dan Srbi izlaze na groblja, pale sveće, a ako su grobovi daleko sveću u spomen na mrtve zapale u crkvi. Grobovi se na taj dan prelivaju vinom, počiste i urede, donese se cveće i zapale sveće u spomen na mrtve.
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose mnoga jela.
Verovanje je, da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje.
Zadušnice padaju uvek u subotu – Zimske ili Velike zadušnice su pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su Letnje ili Duhovske zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a Jesenje ili Mitrovske zadušnice su u subotu pred Mitrovdan.
Na dan Zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha.
