Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan majki i žena – Materice. Ovaj praznik se proslavlja dve nedelje pred Božić i najveći je hrišćanski praznik majki i žena.
Na Materice je običaj da deca vežu svoje majke rano ujutro, pre nego što se ove probude. Majke se po tradiciji mogu odvezati tek kada deci predaju poklon.
Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu.
Majka se „brani“, „zapomaže“, „moli“ da je odvežu jer je „u velikom poslu“, ali deca ne pristaju dok ne dobiju „otkup“.
Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke.
Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake…
Sprema se svečani, zbog Božićneg posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.
Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana. Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo „čisti“ ušli u Novu godinu.
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje danas treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.
Za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad.
To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
