Православни хришћани данас обележавају Митровске задушнице, које падају уочи празника Светог великомученика Димитрија због чега се и називају Митровске.
На Задушнице се у православним црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе људи обилазе гробља.
На гробовима се пале свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за умре. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Према учењу Цркве, на Задушнице се верници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.
Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
Обичај у Србији је да се на задушнице на гробље односи храна, која се сервира на гробу.
У неким местима на гроб се износи жито, негде се пеку колачи од белог брашна, такозване просфоре, носи се пита, пециво.
На гробље се износе и кафа, вода, ракија, пиво и вино… У неким местима служе се кувана јаја и печење.
У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.
Правило је да се носи онолико свећа колико се мртвих помиње.
Верује се да храну са гроба не ваља одбити, јер се сматра за велики грех и увреду мртвима ако би је неко одбио. Довољно је, кажу, да се окуси макар један залогај.
Задушнице падају увек у суботу – Зимске задушнице су пред Месне покладе, у суботу пред Духове су Летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а Јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
