Danas je slava Sveta tri jerarha, praznik hrišćanskih učitelja, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, čija su teološka učenja obeležila vizantijsku crkvu 11. veka.
U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći.
Po jednima, to je bio Vasilije Veliki, zbog njegove čistote i hrabrosti, po drugima Jovan Zlatousti, zbog čudesne rečitosti i jasnoće u propovedanju hrišćanske vere, a po trećima sveti Grigorije Bogoslov, zbog nedostižne visine u bogoslovlju.
Tako dođe i do podele među pristalicama na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Međutim, sva tri svetitelja javiše se u snu episkopu Ehvatijskom, rekavši mu da su oni jedno u Boga, da među njima nema ništa protivurečno i da nema ni prvog ni drugog ni trećeg.
Poučiše episkopa kako da ustanovi zajednički praznik, da prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih.
Sastavljena je zajednička služba i i praznik Sveta Tri jerarha, koji se praznuje danas, 12. februara po novom, odnosno, odnosno 30. januara po Julijanskom kalendaru. Svaki od svetitelja ima i svoj poseban dan.
Staro verovanje
U srpskim krajevima, pomenuti sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.
Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.
Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da „severac“ donosi lošu godinu s hladnim vremenom.
Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka.
Ukoliko bude sunčano i bez vetra, pred nama je pravo toplo leto i mirna godina.
