Недалеко од Кладова, на самој обали Дунава, у Караташу испод хидроелектране „Ђердап I”, налази се тврђава „Дијана” (Diana), једно од најзначајнијих римских утврђења на подручју Србије. Подигнута је као база за Дачке ратове и контролу пловидбе Дунавом, а данас представља археолошко налазиште од изузетног значаја, под заштитом Републике Србије.
Унутар локалитета и даље се спроводе археолошка истраживања. Тврђава је изграђена крајем 1. века, у време цара Трајана, током припрема за освајање Дакије. Прву обнову доживела је у 3. веку, док је почетком 4. века добила два бедема која су се спуштала до Дунава.
„Римско утврђење ’Дијана’ настало је још почетком 1. века наше ере. Не зна се са сигурношћу да ли је првобитно било логор, али у том облику постојало је све до краја 1. века, односно до Трајана. Тај дрвени логор више пута је уништен у борбама са Дачанима. Када је цар Трајан започео припреме за Дачке ратове, утврђење је обновљено. Подигнуте су куле од камена, препознатљиве по томе што су окренуте ка унутрашњости, а углови су заобљени. По тим карактеристикама ’Дијана’ је слична понтесу који се налазио непосредно поред Трајановог моста. Само утврђење постојало је 600 година и имало је више грађевинских фаза. У позној антици грађене су спољне куле потковичастог облика на јужној страни, а коришћен је и нов материјал – комбинација камена и опеке”, истиче Синиша Лекић, кустос Археолошког музеја Ђердапа у Кладову.
Готи су 378. године делимично спалили утврђење, након чега је обновљено као једна од царских тврђава на Дунаву. Хуни су 443. године поново разрушили „Дијану”. Нову обнову доживела је почетком 6. века у време цара Јустинијана, током великих византијских утврђивања. Коначни пад тврђаве забележен је 596. године током Словенско-аварске провале. У 1. и 2. веку „Дијана” је имала подно грејање, канализацију и војне бараке, а задржала је и капију првобитног каструма.
„Након првог пада лимеса услед Готско-Хунског упада, утврђење је било напуштено, али је обновљено у време Јустинијана. Унутрашњи план био је промењен, док су бедеми остали исти. За разлику од осталих квадратних утврђења честих на лимесу, ’Дијана’ је имала северни аникс. Од северозападне до североисточне куле зидови су се преламали и спуштали ка реци, јер је ту била лука и храм Јупитера Долихена, истражен седамдесетих година. Поред бараке, команде логора, магацина и тоалета, овде су откривена два значајна објекта – апсидална грађевина са подним грејањем и мистериозна грађевина са воденим капацитетима, чија намена још није поуздано утврђена”, додаје Лекић.
Тврђава има основу заобљеног правоугаоника са кулама у теменима јужне и северне стране. Поседовала је четири капије – северну, јужну, источну и западну – ојачане полукружним кулама, осим северне окренуте ка Дунаву, коју су чувале две тростране квадратне куле. Бедеми су додатно ојачани са по две куле на јужној и северној, и по три куле на источној и западној страни. Куле на јужној страни биле су масивније, јер је са копна претила највећа опасност. Почетком 4. века утврђење је проширено са два бедема која су се спуштала ка Дунаву, где су откривени и остаци гробнице.
„’Дијана’ има четири капије, као и сви римски логори, оријентисане према странама света. Римска утврђења су била једнобразна, заснована на јасним градитељским принципима. Зато на улазу у клисуру код Голупца стоји средњовековно утврђење уклопљено у терен, док је на изласку ’Дијана’ – типично римско утврђење подигнуто на равној површини”, наглашава Лекић.
Током историје Римљанима, али и другим народима, посебно је била интересантна обала Дунава. Зато су у Србији углавном поред ове реке изграђена утврђења. Дунав је представљао границу између Римског царства и, како су га називали, „другог света“, а касније и између Османског царства и Хабзбуршке монархије.
„Када је реч о положају римских утврђења, изузев периода када је Дакија била римска провинција, ово подручје представљало је границу. Утврђења су чувала границу, која је касније и даље на Дунаву одвајала различите светове – Турску и Хабзбуршку монархију. За Римљане, то је била граница између царства и онога што су називали Варварикум – територија без римске власти”, истиче Лекић.
За време археолошких истраживања локалитета, поред остатака утврђења, откривени су и остаци неколико зграда у његовој унутрашњости. Туристи су импресионирани овом тврђавом, јер се „Дијана” помиње углавном на интернету или у литератури, тако да је право откриће за посетиоце који дођу у Кладово.
„Туристи су обично изненађени ’Дијаном’, јер није добро означена путоказима. Овде долазе или случајно или након што су за утврђење сазнали преко интернета или литературе. Импресионирани су очуваношћу бедема и објеката унутар њих”, каже Лекић.
„Дијана” својом лепотом наставља да очарава све посетиоце који се затекну у близини Кладова и хидроелектране „Ђердап I”, а својом мистичношћу буди прошлост и подсећа на људе и догађаје који су на почетку нове ере обликовали једну нову историјску епоху.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Кладово. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
