Zaječarski gimnazijalci su među najboljim učenicima u Srbiji. Svake godine ostvaruju odlične rezultate na raznim takmičenjima. Međutim, ne bi bilo tako dobrih učenika, da nemaju profesore koji ih vode kroz školovanje i uče ih pravim vrednostima.
Nastavnički poziv je jedan od najodgovornijih, jer nastavnik ima težak i značajan zadatak, da prenosi znanje i time direktno utiče na formiranje, razvoj i budućnost svojih učenika.
Mladen Šljivović je profesor fizike u Gimnaziji u Zaječaru, koji je jedan od najzaslužnijih za uspeh svojih učenika. Šljivović je, kao i njegovi đaci, osvajao brojna priznanja. Proglašen je za najboljeg edukatora u Srbiji, osvajao je i nagrade za svoje zbirke pesama, ali kako i sam ističe, najveći uspeh jesu rezultati na takmičenjima, koji su ostvarili njegovi đaci.
Epidemija korona virusom koja je zahvatila ceo svet, nije sprečila profesora Šljivovića da i tokom vanredne situacije svoje učenike natera da na zanimljiv način uče lekcije iz fizike. Zbog toga, Šljivović je dobitnik glavne nagrade na evropskom konkursu za najbolje onlajn aktivnosti realizovane u toku epidemije.
Šljivovićeva aktivnost koja je povezala video-igre i simulaciju eksperimenata iz nuklearne fizike izabrana je kao jedna od 23 najbolje aktivnosti u Evropi od strane projekta „Scientix” i organizacije European SchoolNet.
„Angažovao sam celu četvrtu godinu Gimnazije. To je oko 59 učenika. Na početku smo koristili neke simulacije eksperimenata iz fizike. Onda smo pronašli Android igru, koja objašnjava šta se dešava u nuklearnim reaktorima. Umesto da učenicima objašnjavam kako izgleda reaktor, koji su njegovi delovi, kako radi, ja sam im postavio niz pitanja na koja treba da odgovore i uputio ih na tu igricu. Dok su se igrali, pomerali su šipke sa uranijumom i hlađenjem, otkrili šta koji deo radi. Nakon toga, pisali su izveštaj o tome”, kaže Šljivović.
On dodaje da je ovo mnogo zanimljivije đacima, nego da se teoretski objašnjava kako funkcioniše nuklaerni reaktor i da se najbolje uči kroz igru.
„Učenici mnogo više prihvataju ovakve metode. Glavni problem sa naukom je što oni moraju da uče teoriju, a mnogo je bolje kada vide kako to izgleda u praksi. Kada probate sa nekim zadacima, onda nailazite na otpor, jer ako u početku teorija nije lepo savladana, onda nema šta da se priča o primeni. Onda dolazi do toga da je nastavnik iznerviran što odeljenje ne postiže uspeh, a odeljenje je iznervirano što nastavnik zahteva da se uči. Tako da ove metode, nisu savršene, ali svakako je korak napred i izlaženje iz klasične učionice”.
Na osnovu konkursa 2018. godine, koji je sprovelo Udruženje „Živojin Mišić”, među deset najboljih edukatora u Srbiji je i Zaječarac Mladen Šljivović. Šljivović je jedan od retkih nastavnika, koji ne koristi klasične metode u učenju.
„Nije nimalo jednostavno biti dobar edukator u Srbiji. Na časovima nemamo mnogo vremena da im objasnimo sve što želimo da nauče. Tako da smo dolazili popodne da držimo časove i spremamo se za takmičenja. Imali smo zadatak da učenici sami osmišljavaju zadatke i da ih postavljaju drugim učenicima. Na taj način dobijam dvostruku prednost: prvo da bi đak smislio zadatak, on mora da razume, a drugo mogu da proverim do kog nivoa je došlo njihovo razumevanje. Umesto samo da ih rešavamo, mi pravimo naše zadatke”.
On je bio i u žiriju prošle godine za ovaj konkurs, a prema njegovim rečima, postoje mnogo kriterijuma za izbor najboljeg edukatora.
„Sve se gleda. Od rezultata na takmičenjima, konkursima, seminari, obuke, da li je držao radionice, da li je držao predavanja na stručnim skupovima… Nastavnik nije nastavnik ako nema učenike. Može da bude dobar nastavnik, ali ako njegovi učenici ne postižu rezultate, to nije to. Takođe, tri godine za redom, jedan od mojih učenika je u Olimpijskom timu za turnir mladih fizičara. Prošle godine je učenica Aleksandra Petković osvojila i bronzanu medalju. Ove godine to je bila Anđela Bešir. Naša škola je inače osvojila 31 nagradu. Ima još mnogo mojih učenika koji su ostvarili mnoge rezultate na takmičenjima”.
Šljivović, nije samo nastavnik fizike, već se bavi i poezijom. On je za svoje pesničko stvaralaštvo dobitnik brojnih nagrada i priznanja, među kojima je „Matićev šal”, za prvu knjigu poezije „15 razglednica za 12 adresa”. Ta knjiga dobila je 4 nagrade, najpre u rukopisu nagradu na festivalu u Zaječaru, pa u Bijelom Polju, a po objavljivanju „Matićev Šal” u Ćupriji, i „Aladin Lukač” u Novom Pazaru, a bila je i u užem izboru za nagradu „Risto Ratković” takođe u Bijelom Polju. Poezija ovog zaječarskog fizičara ovenačana je i nagradama „Andra Gavrilović” u Svilajncu i dve godine zaredom na „Nušićijadi”.
Za doprinos kulturi, Šljivović je dobitnik Godišnje nagrade grada Zaječara za 2007. godinu.
„Baviš se uvek onim što te zanima, nije samo fizika u pitanju. Opasno je kada te ne zanima ništa”.
Pored fizike, Šljivović vodi i Program učeničke kompanije, a predstavnici zaječarske Gimnazije, posle tri godine, plasirali su se u finale.
Na finalnom takmičenju učeničkih kompanija, u organizaciji Dostignuća mladih u Srbiji, Gimnazija Zaječar je po prvi put imala svog predstavnika. Gimnaziju su predstavljali Ivan Koželj, Katarina Dimitrijević, Jovana Prvulović, Petra Stojiljković i Andrej Lindner. Oni su činili učeničku kompaniju „K&L Bardic Stories”, čiji je proizvod društvena igra „Heroes of Verdiam”. Iako u oštroj konkurenciji zaječarski gimnazijalci nisu uspeli da osvoje neku od prve tri nagrade, Petra Stojiljković je izabrana u tim mladih lidera, među pet najboljih učesnika po izboru žirija sastavljenog od nekadašnjih učesnika finalnog takmičenja.
Kako ističe nastavnik Šljivović, ono što najviše nedostaje da bi učenici mogli još bolje da se edukuju, jeste oprema u kabinetu fizike, kako bi mogli da se izvode eksperimenti. Kako bi se uspešno izvodili eksperimenti, najviše nedostaju merni uređaji, pa sve do računara, jer kroz eksperimente, đaci najbolje mogu da savladaju gradivo, zaključuje Šljivović.
