Grljan, selo nadomak Zaječara, broji blizu tri hiljade stanovnika. Prema predanjima, selo je dobilo ime od doseljenika iz Rumunije, iz karavlaškog sela zvanog Gurla. Stanovništvo je vlaškog ili srpsko-bugarskog porekla. Prvi su se doselili iz Rumunije, a drugi iz Bugarske. Selo je najpre bilo u planini, gde su kuće bile raštrkane, a kasnije se narod preselio pored Timoka, za vreme srpske seobe od 1690 do 1737. godine. Stanovništvo se bavi zemljoradnjom, stočarstvom i trgovinom. Od zanata postoje: kačarski, strugarski, potkivački, kovački i mesarski. Prava vrednost ovog sela jesu tradicija i kultura, koje čuva Kulturno-umetničko društvo „Grljan”.
Kulturno-umetničko društvo „Grljan” broji oko sedamdesetak aktivnih članova, a nastalo je 1945. godine. Nakon pauze od dvadeset godina, članovi su se ponovo okupili i aktivno nastupaju na ovdašnjim manifestacijama. Ujedno osvojili su i brojne nagrade. Kulturno-umetničkim društvom „Grljan” rukovodi Ljiljana Ljubisavljević, uz pomoć Bobana Kostića.
„Imamo preko sedamdesetak aktivnih članova, a inicijativa je bila Mesne zajednice da se ponovo okupimo i oformimo. Postoji velika ljubav prema folkloru, tako da su se okupili i neki stari igrali i rekreativci i doveli su svoju decu, te smo malo po malo skupili oko sedamdesetak članova. Cilj nam je da okupimo i stariju generaciju, tako da do kraja godine očekujemo da ćemo imati preko 100 članova. Igramo vlaške i srpske igre, iz istočne Srbije i Šumadije. Veoma je bitno da deci prenesemo tradiciju i da se ne stide svojih korena, već da kroz igru očuvaju kulturu svog naroda”, istakla je Ljiljana Ljubisavljević, umetnički rukovodilac KUD-a „Grljan” Grljan.
„Grljan ima dugu tradiciju u folkloru i osvajali smo razne nagrade godinama. Jedno vreme je to prekinuto, ali smo Ljiljana i ja opet obnovili KUD i imamo jako dobar odziv dece. Pravo je zadovoljstvo raditi s decom. Učimo nove igre, očekuju nas novi nastupi i putovanja, tako da nam je to u planu za budući period”, rekao je Boban Kostić, KUD „Grljan” Grljan.
Članovi KUD-a „Grljan” igraju vlaške i srpske igre i, uglavnom se igraju igre iz istočne Srbije, ali i iz Šumadije. U KUD-u „Grljan” igraju članovi različitih starosnih dobi.
„Kao dete sam volela da igram i to je probudilo u meni ljubav prema folkloru i zato sam nastavila da igram. Preporučila bih i drugima da se bave folklorom, da se ne bi zaboravila naša tradicija”, rekla je Anastasija Štejnman, KUD „Grljan” Grljan.
„Krenula sam još od prvog razreda kod naše učiteljice i ona nas je učila da igramo za priredbe i dane škole, i svima bih preporučila zbog očuvanja tradicije”, kazala je Jovana Vasić, KUD „Grljan” Grljan.
„Folklorom sam počela da se bavim kao mala i kada je Ljilja ponovo osnovala, opet sam se prijavila, tu smo svi porodično. Preporučila bih i drugima prvenstveno zbog druženja i igre”, kaže Emina Jovanović, KUD „Grljan” Grljan.
„Imala sam 11 godina kada sam počela da igram, a počela sam zato što sam igrala od malih nogu i kada se osnovao KUD, došla sam i prijavila se. Ko voli ovo, njemu je sve lako i svako kolo može da nauči”, kazala je Nina Nikolić, KUD „Grljan” Grljan.
„Moja sestra je počela i ja sam htela da probam i kad sam probala, mnogo mi se sviđalo i drugima bih preporučila da igraju. Sve su mi igre omiljene”, rekla je Iva Jovanović, KUD „Grljan” Grljan.
„Ovo mi je drugi put da igram i sve mi je lako da igram”, kaže Mila Božović, KUD „Grljan” Grljan.
„Volim da igram folklor i sve igre su mi lake, preporučila bih svima zbog očuvanje tradicije”, kaže Anđela Stanojević, KUD „Grljan” Grljan.
„Prvo nisam hteo, pa sam onda video kako je to dobra igra i odlučio sam se i ja za folklor. Preporučio bih svima zato što je zabavno i ide se svuda”, rekao je Lazar Vladucić, KUD „Grljan” Grljan.
„Imam sedam godina i odlučila sam se za folklor zato što volim da igram”, rekla je Milica Vasić, KUD „Grljan” Grljan.
„Odlučila sam se za folklor zato što mi mama igra, to mi je bilo lepo, pa sam i ja počela. Sve volim da igram”, kaže Andrea Milojević, KUD „Grljan” Grljan.
„Odlučio sam se za folklor zbog društva i zbog putovanja. Upoznajemo druga sela i gradove. Preporučio bih svima folklor zbog druženja pre svega”, kazao je Sava Firović, KUD „Grljan” Grljan.
„Počeo sam da se bavim folklorom zbog tradicije, preporučio bih drugima zato što je zabavno i učimo novo nešto”, rekao je Vasilije Vladucić, KUD „Grljan” Grljan.
Jednom godišnje u Grljanu održava se dvodnevna manifestacija Sabor instrumentalnih solista na izvornim duvačkim instrumentima „Sabor frulaša”. Ove godine održan je jubilarni 40. Sabor na kome je učestvovalo preko 30 takmičara iz cele Srbije, koji su se takmičili na tradicionalnim duvačkim instrumentima: fruli, okarini, duduku, dvojnicama i na gajdama u dve kategorije: do 16 godina i od 16 godina. Očuvanje tradicionalnog zvuka i melosa ovog podneblja cilj je „Sabora frulaša”, a ujedno i prava prilika da se predstavi nematerijalno kulturno nasleđe.
„Sabor u Grljanu već 40 godina neguje autentičnost interpretacije muzike na tradicionalnim instrumentima. Okupili smo veliki broj ljudi iz različitih krajeva Srbije, kako bi pokazali svoje najbolje umeće i interpretaciju. Ovo je veoma bitno, jer nije samo da se ljudi druže, već i da mlađi naraštaji uče od starijih o autentičnom zvuku. Istočna Srbija je jedno heterogeno područje, gde ima različitih kultura i tradicija, a naša deca to vrlo dostojno prezentuju na ovakvim manifestacijama”, poručila je Aleksandra Todorović Rašković, etnomuzikolog.
„Ova manifestacija je veoma bitna da se predstave izvođači koji sviraju ne po notama, već onako kako su naučili. Ovom prilikom predstavio se i KUD ’Grljan’, sa svojim tradicionalnim igrama i na taj način pokazao umeće očuvanja kulture i tradicije ovog kraja”, kaže Ljiljana Ljubisavljević, umetnički rukovodilac, KUD „Grljan” Grljan.
U centru Grljana posetioci su, osim u izvedbi solista na izvornim duvačkim instrumentima, uživali i u nastupu KUD-ova iz Zaječara, Grljana, Rgotine, Šljivara, Velikog Izvora, Halova, kao i gostiju iz Bobova, Porodina i Knjaževca, a organizovan je i dečji maskenbal. Manifestacija je tradicionalno počela defileom učesnika kroz selo i zajedničkim kolom. Takođe, organizovano je takmičenje u spremanju tradicionalnih jela, kao i sportska nadmetanja. U ime organizatora, takmičarima je nagrade uručila direktorka Turističke organizacije grada Zaječara Dragana Gogić Rajković.
„Značaj ovog događaja za naš kraj i za ovaj Sabor nije samo prilika za nadmetanje u veštinama, već i način da očuvamo našu bogatu tradiciju i kulturnu baštinu”, istakla je Dragana Gogić Rajković, direktorka TO Zaječar.
U prisustvu velikog broja meštana Grljana i njihovih gostiju, manifestaciju je otvorio Vladimir Đuričić, direktor Ustanove „Zoran Radmilović” Zaječar.
„Lokalna samouprava će se potruditi da i u narednom periodu podrži ovu manifestaciju, sa dugom tradicijom. Ova manifestacija zaslužuje da bude mnogo veća i da se omasovi i mi ćemo raditi na tome narednih godina”, rekao je Đuričić, direktor Ustanove NPTK CK „Zoran Radmilović” Zaječar.
Članovi Kulturno-umetničkog društva „Grljan” nastaviće i dalje da učestvuju na mnogim manifestacijama, kako bi kroz svoju igru prezentovali tradiciju i kulturu ovog zaječarskog sela.
Cilj im je, kako kažu, da do kraja godine upišu još članova, da bi na najbolji mogući način sačuvali tradicionalnu igru i narodnu nošnju od zaborava.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
