Село Гамзиград, недалеко од Зајечара, броји око 900 становника, а само порекло овог насеља веома је старо.
Порекло овог зајечарског села везано је за римски царски локалитет, археолошко налазиште са остацима римског насеља и палате императора Галерија – Феликс Ромулијану. Сам локалитет има дугу историју насељавања која сеже од првобитних насеобина до средњовековног утврђења и модерног села које је настало на том подручју.
Становништво Гамзиграда претежно се бави пољопривредом и сточарством и уједно представља једно од већих села на подручју града Зајечара. Поред села Гамзиград налази се и Гамзиградска Бања – богата термалним водама, које су надалеко познате по својој лековитости.
Поред природних и историјских знаменитости, Гамзиград негује културу и традицију овог поднебља, а нематеријално културно наслеђе, ношњу, музику и народну игру у данашње време чува Културно-уметничко друштво „Ромулијана”.
Ово културно-уметничко друштво формирано је 1964. године под називом „Каструм”. Године 1991. КУД „Каструм” мења назив у „Ромулијана”. За 60 година, кроз КУД „Ромулијану” прошло је око хиљаду љубитеља фолклора. Ово културно-уметничко друштво презентује углавном влашку игру и ношњу.
„Кроз историју овог културно-уметничког друштва смењивали су се разни руководиоци. Најпознатији је био Драгутин Божановић, а ја сам КУД преузео 2022. године. Играмо у три секције: дечију са 15 чланова, омладинску са 20 чланова и сениорску. Радимо пре свега на очувању влашке културе и традиције”, истакао је Дамир Илић, уметнички руководилац КУД-а „Ромулијана” Гамзиград.
Значај Културно-уметничког друштва за Гамзиград огледа се у томе што окупља децу и омладину, чува традицију и оживљава живот у селу. Иако већ имају просторије за рад, недостају им додатно адекватно опремљени простори у којима би млади могли да вежбају и стварају.
„Захваљујем се локалној самоуправи што нам је омогућила да имамо уређен Дом културе где можемо да окупљамо децу и омладину. Недостају нам још неке просторије за вежбе, али надамо се да ћемо и то уредити. Велики је значај КУД-а за село, јер смо успели да одвојимо децу од телефона и компјутера. Такође имамо и манифестације које окупљају мештане. Ту нам је близу и Гамзиградска Бања која је од великог значаја, а налазимо се између локалитета Феликс Ромулијане и већ поменуте бање”, казао је Никола Антонијевић, потпредседник Месне заједнице Гамзиград.
Битно је да деца од малих ногу науче културу и традицију свог краја, а са дечијом секцијом у КУД-у „Ромулијана” ради Јелица Стојановић, иначе учитељица у пензији.
„Радим са малим фолклором активно годину дана. Иначе, ја сам учитељица у пензији и радила сам то и док сам радила у школи. Учила сам децу корацима. Задовољна сам, кренула сам са децом од 6–7 година и доста смо постигли. На Републичкој смотри у селу Војска код Свилајнца освојили смо друго место. На свим манифестацијама смо активни, имамо око 15 деце. Путујемо свуда и њима је то лепо. Упознали су и наша села и општине у Србији. Битно је да од малена деца науче нашу традицију и порекло”, поручила је Јелица Стојановић, кореограф дечије секције у КУД-у „Ромулијана” Гамзиград.
Деца воле да играју фолклор, а већина је почела да игра због друштва. Како истичу, воле да путују и да своју традицију представљају у другим градовима.
„Почела сам 2021. године да играм. Најлакше су ми изворне игре, а најтеже кореографија. Препоручила бих свима фолклор због здравља, али и због путовања и дружења”, рекла је Маша Илић.
„Фолклором се бавим око шест година. На почетку су то биле лакше игре, сада мало теже. Сада су то кореографске игре које захтевају доста вештине и умећа. Препоручио бих свима да се баве фолклором, што због путовања, а и због очувања културе и традиције”, рекао је Никола Ђорђевић.
„Мама ме је први пут довела када сам имао седам година и од тада сам почео да играм. Било ми је занимљиво да учимо нова кола и да идемо на разна места”, каже Вукашин Милошевић.
„Почела сам са девет година да играм зато што имам овде другаре. Препоручила бих свима да играју”, рекла је Јована Окрчаловић.
„Почела сам са осам година да играм фолклор, највише због очувања традиције и љубави према нашем народу, али и због причања влашког језика”, каже Марија Стојановић.
„Пошто тата води фолклор, одлучио сам и ја да се бавим тиме. Немам најтежих кола, све ми је лако. Волим да играм и привукло ме је друштво”, рекао је Миша Илић.
„Фолклором сам почела да се бавим због мојих вршњака, а препоручила бих свима јер се путује свуда и упознају нови људи”, казала је Мила Минић.
„Почео сам да играм ове године и омиљена игра ми је ’манастирица’. Наставићу да се бавим фолклором”, рекао је Лука Траиловић.
„Почела сам да играм са шест година и највише ми се свиђа ’манастирица’”, рекла је Доротеа Илић.
„Волим фолклор и свиђа ми се. Волим ’манастирицу’”, рекла је седмогодишња Нађа Траиловић.
Град Зајечар посебну пажњу придаје манифестацијама у селима. На тај начин села живе, а на овом подручју одржавају се две велике манифестације: „Ђурђевдански сабор” и „Дани Гамзиградске Бање”.
Током ових манифестација приказује се народно стваралаштво, али и традиционална јела овог краја и обичаји.
„Омогућили смо да готово у сваком селу на подручју града Зајечара одржимо или сабор или манифестацију која чува културно наслеђе. То нам је од изузетног значаја, како због окупљања, тако и због дружења, али и да очувамо културу, традицију и фолклор”, рекла је Елена Матковић, градска већница за културу и медије града Зајечара.
„Овакве манифестације су од великог значаја јер посетиоци и Гамзиградске Бање и Гамзиграда могу да уживају у програму. Имамо ’Дане Гамзиградске Бање’ у бањи и ’Ђурђевдански сабор’ у Гамзиграду, а сваке године приредимо богат културно-уметнички програм”, каже Жељко Шоршокановић, председник Месне заједнице Гамзиградска Бања.
„Овде су вредни и добри домаћини који негују ову традицију. ’Ђурђевдански сабор’ издвојен је као битна манифестација овог краја и уврштена је у план и програм града Зајечара. Надам се да ћемо још дуго година реализовати ову манифестацију и да на прави начин представимо културу и традицију Гамзиграда”, истакао је Владимир Виденовић, градоначелник Зајечара.
КУД „Ромулијана” из Гамзиграда наставиће и у будућности да ради на очувању нематеријалног културног наслеђа овог краја, а прави доказ за то су и многобројне освојене награде.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
