Село Велики Извор код Зајечара једно је од највећих у овом делу Србије и броји близу три хиљаде становника. Село је подељено на два краја – Горњи и Доњи.
Године 1833. постављена је нова граница између Кнежевине Србије и Турског царства. Ипак, имања појединих мештана Великог Извора остала су на турској, данас бугарској, територији. Због тога су бројне породице биле приморане да се иселе на турску, касније бугарску територију, где су основале ново село Извор-махала. Село је 1876. године, током српско-турског рата, у потпуности спаљено, а потом обновљено на истом месту. У околини се налази више селишта – Стаменово селиште, Трњаво селиште и Селиште. У близини села налази се и локалитет Градиште, са остацима некадашњег утврђења – Кале.
Велики Извор је место рођења Ђорђа Генчића, предратног министра и индустријалца, као и Антонија Антића, једног од учесника атентата на краља Александра Обреновића. У овом месту одиграла се и Битка код Великог Извора. Већи део становништва пореклом је из Тетевена у Бугарској, а досељавање је започело средином 18. века. Основна школа у селу отворена је 1839. године и представља најстарију сеоску основну школу на територији града Зајечара.
Због вековног положаја на граници, у Великом Извору су се преплитале различите културе и утицаји бројних народа. Културу и традицију данас чува Културно-уметничко друштво „Стојан Николић – Чиле”. Ово друштво постоји од 1926. године, а његови чланови изводе готово све игре Тимочке Крајине. Током деценија освојена су бројна признања, а ансамбл је наступао на фестивалима у земљи и иностранству, представљајући Велики Извор, град Зајечар и Републику Србију. Уметнички руководилац ансамбла је Новица Ватовић.
„Овај КУД постоји од 1926. године, када је први пут организована група која ће представљати изворне игре из Великог Извора. Изводимо игре из целе Тимочке Крајине – влашке, торлачке, као и игре Срба са Косова. Освојили смо много награда, а можда је најзначајније треће место 2008. године на такмичењу ’Села Србије’. Ту су и награде за кореографски фолклор 2002, 2003. и 2005. године, али има их још. КУД је важан и као рекреација, али је, пре свега, здрав и користан за децу – уче да играју кола, да размишљају и да прате музику. Такође, неколико пута представљали смо државу на фестивалима у иностранству”, рекао је Новица Ватовић, уметнички руководилац КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
Чланови Културно-уметничког друштва „Стојан Николић – Чиле” са поносом чувају нематеријалну културну баштину свог села. На репертоару су влашке и торлачке игре, игре из Понишавља, Лесковца, као и игре са Косова. Многи од њих почели су да наступају још у најранијем детињству.
„Фолклором се бавим већ пет година. Одлучила сам се због друштва и препоручила бих свима због очувања традиције”, рекла је Софија Ваљевић, чланица КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
„Кренула сам као јако мала и играм већ седам година. Почела сам да играм јер сам волела, а и друштво ми је ту било. Јако је важно да играмо фолклор, пре свега због очувања традиције, и да данашње генерације наставе да играју”, изјавила је Милица Лепојев, чланица КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
„Почела сам да играм због друштва и очувања наше традиције и мислим да је јако важно да наставимо да играмо. Омиљене игре су ми влашке и игре из Понишавља”, казала је Ника Ватовић, чланица КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
„Играм већ седам година. Почела сам због друштва и путовања – дружимо се и лепо ми је. Фолклор бих препоручила свима”, рекла је Сташа Мишић, чланица КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
„Почела сам јер ми се фолклор одувек допадао, али и због дружења. Играм већ седам година и фолклор бих препоручила и другима, пре свега због путовања, заједништва и лепих искустава”, казала је Вања Спасов, чланица КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
Оно што Културно-уметничког друштво „Стојан Николић – Чиле” издваја од других јесте и чињеница да друштво има сопствени оркестар, те се игре изводе уз живу музику.
„Ја сам хармоникаш и наш оркестар има пет чланова – две хармонике, контрабас, бубањ и гитару. Држимо традицију одвајкада, од када су Великоизворци имали оркестар, па до данас. Свирају се углавном великоизворске игре, али имамо и игре из Лесковца, Шумадије и Понишавља. Важно је да оркестар постоји у КУД-у због традиције – игра се уз музику уживо, без матрица”, рекао је Срђан Војислављевић, члан КУД-а „Стојан Николић – Чиле” из Великог Извора.
Велики Извор током године организује две значајне манифестације које окупљају више хиљада посетилаца из Србије и региона. Током ових догађаја представљају се култура и традиција балканских народа кроз наступе бројних фолклорних ансамбала и надметања у традиционалним играма.
Прва манифестација, „Потекла вода студена”, представља смотру сеоских фолклорних ансамбала и има за циљ очување и представљање српске фолклорне баштине. Назив манифестације преузет је из стиха који евоцира народну поезију и снажну везу човека са природом.
„Радује ме јако пуно што видим оволико младе деце која се баве очувањем традиције. Зато је Град Зајечар уврстио овакве манифестације у програм, јер су постале значајне за друштвени живот у селима. Очекујем да ћемо се на следећим манифестацијама дружити у још већем броју. Самим начином извођења тих игара чува се култура и традиција овог села”, поручио је Владимир Виденовић, представник града Зајечара.
Друга манифестација, „Башта Балкана”, окупља велики број гостију из земље и иностранства. Поред фолклорних наступа и традиционалних спортских игара, у оквиру ове манифестације одржавају се и такмичење у орању, као и тракторски дефиле. Оба догађаја у Великом Извору окупљају и значајан број младих људи, доприносећи очувању традиције и јачању заједништва.
„Нема ничег лепшег када видим оволико младих људи који ће својом игром и песмом да нас забаве. Са овом децом чувамо село и чувамо нашу традицију. Зато ће Град Зајечар увек подржавати овакве манифестације. Готово у свим селима имамо овакве догађаје и, наравно, подржаћемо их. Месну заједницу Великог Извора морам посебно да похвалим, јер су увек ангажовани у организацији и много помажу културно-уметничком друштву”, казао је Милан Станковић, представник града Зајечара.
Велики Извор спада у ретка села у којима се бележи пораст наталитета. Становништво остаје у селу, а инфраструктура је значајно унапређена. Према речима председника Месне заједнице Велики Извор Нелија Николића, мештани имају све неопходне услове за живот.
„Велики Извор је једно од два највећа села на подручју Зајечара. Становништво се претежно бави пољопривредом, али су многи млади нашли посао у Зајечару или околним општинама, тако да смо једно од ретких села где се омладина задржала и не исељава се. Ове манифестације и културно-уметничко друштво од непроцењивог су значаја за село, јер се тада окупља много људи. Долази велики број гостију и село оживи. Такође, село је добило нови сјај када је реч о инфраструктури – имамо све услове да мештани могу лепо да живе. У последње две године имамо и велики скок у броју рођене деце, тако да се у последњих 40 месеци родило око шездесеторо деце, што је велики помак у наталитету”, истакао је Нели Николић, председник Месне заједнице Велики Извор.
Млади Великоизворци настављају да својим играма и аутентичном народном ношњом чувају нематеријално културно наслеђе. Како манифестације из године у годину привлаче све више посетилаца, Велики Извор има јасну перспективу да своју богату традицију остави будућим генерацијама у аманет.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
