Рготина, село надомак Зајечара, броји око хиљаду становника. Према легенди, село је добило назив по човеку који се први населио. Прича се да је дошао после друге сеобе из Старе Србије у Аустроугарску, где је, боравећи, чуо неке немачке речи, као „er got“, па је то овде као узречицу употребљавао. Мештани га због тога прозваше деда Јергота, а по њему је и село названо Рготина. У пољу испод села Рготина постоје рушевине старог града, које зову Грдиште. Претпоставља се да је ту некада била римска караула. Надомак села налази се Рготско језеро, које је друго језеро у Европи по чистоћи воде. Језеро је настало 1978. године када је вода почела да пуни површински коп рудника песка. Село Рготина, поред богате историје и природних лепота, негује и нематеријалну културну баштину, а обичаје, ношњу и народну игру сада чува Културно-уметничко друштво „Зоран Гајић”.
КУД „Зоран Гајић” један је од најстаријих фолклорних састава на територији града Зајечара. Настао је као драмска секција 1927. године. Након Другог светског рата, КУД добија име „Боривоје Миленковић”. Деведесетих година КУД из Рготине добија име „Зоран Гајић” по кореографу.
Тренутно КУД „Зоран Гајић” има нешто више од четрдесет чланова и играју од влашких сплетова, бугарских игара, до пиротских игара. КУД „Зоран Гајић” дужи низ година предводи уметнички руководилац Милорад Илић.
„Наш КУД је основан 1927. године, пре Другог светског рата, под именом ‘Драмска секција’. Након рата, КУД добија име по хероју из Рготине Боривоју Миленковићу. Све до деведесетих година био је под тим именом, а након тога добија име ‘Зоран Гајић’, по нашем првом прерано преминулом кореографу. Када смо 2011. поново покренули КУД, решили смо да задржимо то име. Имамо нешто више од четрдесет чланова, подељених у две секције – дечији и омладински фолклор – и махом су то деца из основне школе, али имамо и неколицину средњошколаца. Једини смо КУД, уз ‘Ромулијану’ Гамзиград, који игра у пару. Играмо све врсте игара: имамо влашке сплетове, шумадијске игре, пиротске игре, ‘бугарку’, тако да располажемо са тим сплетовима које можемо да одиграмо увек и у сваком тренутку. Традиција села Рготина је огромна и због тога је битно да се фолклор одржи у селу”, истакао је Милорад Илић, уметнички руководилац КУД-а „Зоран Гајић” Рготина.
Највећа снага овог културно-уметничког друштва је омладина, која активно игра и бави се фолклором. Оно што карактерише њихову игру јесте јединствена кореографија, која кроз народна кола представља и обичаје. Како истичу, сви воле да играју и да на овај начин чувају културу и традицију Рготине.
„Почео сам са шест година да се бавим фолклором, јер је мој деда кореограф. Деда ми је одредио да говорим здравицу на манифестацијама. Није тешко бити здравичар”, казао је Страхиња Илић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Почео сам да се бавим фолклором са шест година, и највише сам почео због другара. Омиљена игра ми је ‘бугарка’, а најлакше коло ми је влашко. Препоручио бих и другима да се баве фолклором како би упознали нове другаре и чували културу и традицију села”, рекао је Милан Гроздановић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Отприлике сам почела да се бавим фолклором са шест година, највише због друштва. Има доста кореографија које играмо и није напорно ако то волите да радите”, казала је Сандра Гојковић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Почео сам да играм са шест година, омиљене игре су ми из Пирота и ‘бугарка’. Најлакше ми је да играм игре из Шумадије. Другима бих препоручио да се баве фолклором због дружења и путовања”, рекао је Вељко Мартиновић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Кренула сам од своје четврте године да играм. Одлучила сам се за фолклор због брата, јер је и он кренуо да игра. Све волим да играм и свима бих препоручила да се баве фолклором због познанстава и путовања”, каже Маша Раденковић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Почела сам са осам година да играм и највише волим игре из Шумадије. Препоручила бих свима фолклор због дружења и због тога што свуда путујемо”, рекла је Лара Радосављевић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Почео сам фолклором да се бавим од седме године, мотивисали су ме сестра и родитељи. Битно је на овај начин да чувамо културу и традицију како би будуће генерације знале ко су им били преци и одакле воде порекло. Издвојио бих пиротске и влашке игре и ‘бугарку’. Вршњацима бих препоручио фолклор због дружења и провода”, каже Михаило Илић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
„Почела сам да се бавим фолклором са шест година, највише зато што упознајем нове пријатеље. Препоручила бих и другима да се баве фолклором због дружења и путовања”, рекла је Ива Стојиљковић, КУД „Зоран Гајић” Рготина.
Рготина се поноси и манифестацијом „Ивањдански сабор”, која се одржава сваке године 7. јула. Поред домаћина, КУД-а „Зоран Гајић”, на 11. „Ивањданском сабору” наступила су и културно-уметничка друштва: „Ромулијана” Гамзиград, „Ново доба” Грлиште, „Слога” Вражогрнац, КУД-ови „Шљивар” и „Грљан” из истоимених зајечарских села, као и КУД „Лопушник” из места Лопушник у околини Петровца на Млави. Публику је поздравио и здравичар Власта Бачиловић из Кривеља код Бора, а присутни су имали прилику да чују инструментални састав из места Валакоње, Буково код Бољевца.
По традицији, на манифестацији је изабран и најлепши „Ивањдански венчић”. Први пут, у ритму зумбе, на Сабору је наступила и плесна група „Зумба са Гагом”.
Велики је значај манифестација у зајечарским селима, јер поново окупљају омладину и на тај начин враћају живот у села. На територији града Зајечара организује се четрдесетак манифестација током године, а оне су имале утицај и на формирање фолклора у многим селима.
„Од 2022. године до сада уведена је чак 21 манифестација. Нове манифестације су у: Кленовцу, Бруснику, Метришу, враћена је у Вишњару, уведена у Лесковцу, Селачкој, Салашу, Глоговици, Малом Извору, Малом Јасеновцу, Шљивару, Лубници, Ласову, затим у Зајечару – ‘Балкан шири коло крај Тимока’, ‘Зајечарски дани’ КУД-а ‘Пензионер’, ‘Зајечарски фолклорни мозаик’, затим у Мариновцу, Малој Јасикови, Планиници и Вратарници. Ове манифестације од великог су значаја за очување културе и традиције сваког села”, поручила је Биљана Глишић, помоћник директора Установе Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић” Зајечар.
КУД „Зоран Гајић” наставиће и у наредном периоду да кроз игру и обичаје чува културу и традицију Рготине, а очувањем нематеријалне културне баштине – чува се и историја овдашњег становништва.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
