Rgotina, selo nadomak Zaječara, broji oko hiljadu stanovnika. Prema legendi, selo je dobilo naziv po čoveku koji se prvi naselio. Priča se da je došao posle druge seobe iz Stare Srbije u Austrougarsku, gde je, boraveći, čuo neke nemačke reči, kao „er got“, pa je to ovde kao uzrečicu upotrebljavao. Meštani ga zbog toga prozvaše deda Jergota, a po njemu je i selo nazvano Rgotina. U polju ispod sela Rgotina postoje ruševine starog grada, koje zovu Grdište. Pretpostavlja se da je tu nekada bila rimska karaula. Nadomak sela nalazi se Rgotsko jezero, koje je drugo jezero u Evropi po čistoći vode. Jezero je nastalo 1978. godine kada je voda počela da puni površinski kop rudnika peska. Selo Rgotina, pored bogate istorije i prirodnih lepota, neguje i nematerijalnu kulturnu baštinu, a običaje, nošnju i narodnu igru sada čuva Kulturno-umetničko društvo „Zoran Gajić”.
KUD „Zoran Gajić” jedan je od najstarijih folklornih sastava na teritoriji grada Zaječara. Nastao je kao dramska sekcija 1927. godine. Nakon Drugog svetskog rata, KUD dobija ime „Borivoje Milenković”. Devedesetih godina KUD iz Rgotine dobija ime „Zoran Gajić” po koreografu.
Trenutno KUD „Zoran Gajić” ima nešto više od četrdeset članova i igraju od vlaških spletova, bugarskih igara, do pirotskih igara. KUD „Zoran Gajić” duži niz godina predvodi umetnički rukovodilac Milorad Ilić.
„Naš KUD je osnovan 1927. godine, pre Drugog svetskog rata, pod imenom ‘Dramska sekcija’. Nakon rata, KUD dobija ime po heroju iz Rgotine Borivoju Milenkoviću. Sve do devedesetih godina bio je pod tim imenom, a nakon toga dobija ime ‘Zoran Gajić’, po našem prvom prerano preminulom koreografu. Kada smo 2011. ponovo pokrenuli KUD, rešili smo da zadržimo to ime. Imamo nešto više od četrdeset članova, podeljenih u dve sekcije – dečiji i omladinski folklor – i mahom su to deca iz osnovne škole, ali imamo i nekolicinu srednjoškolaca. Jedini smo KUD, uz ‘Romulijanu’ Gamzigrad, koji igra u paru. Igramo sve vrste igara: imamo vlaške spletove, šumadijske igre, pirotske igre, ‘bugarku’, tako da raspolažemo sa tim spletovima koje možemo da odigramo uvek i u svakom trenutku. Tradicija sela Rgotina je ogromna i zbog toga je bitno da se folklor održi u selu”, istakao je Milorad Ilić, umetnički rukovodilac KUD-a „Zoran Gajić” Rgotina.
Najveća snaga ovog kulturno-umetničkog društva je omladina, koja aktivno igra i bavi se folklorom. Ono što karakteriše njihovu igru jeste jedinstvena koreografija, koja kroz narodna kola predstavlja i običaje. Kako ističu, svi vole da igraju i da na ovaj način čuvaju kulturu i tradiciju Rgotine.
„Počeo sam sa šest godina da se bavim folklorom, jer je moj deda koreograf. Deda mi je odredio da govorim zdravicu na manifestacijama. Nije teško biti zdravičar”, kazao je Strahinja Ilić, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Počeo sam da se bavim folklorom sa šest godina, i najviše sam počeo zbog drugara. Omiljena igra mi je ‘bugarka’, a najlakše kolo mi je vlaško. Preporučio bih i drugima da se bave folklorom kako bi upoznali nove drugare i čuvali kulturu i tradiciju sela”, rekao je Milan Grozdanović, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Otprilike sam počela da se bavim folklorom sa šest godina, najviše zbog društva. Ima dosta koreografija koje igramo i nije naporno ako to volite da radite”, kazala je Sandra Gojković, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Počeo sam da igram sa šest godina, omiljene igre su mi iz Pirota i ‘bugarka’. Najlakše mi je da igram igre iz Šumadije. Drugima bih preporučio da se bave folklorom zbog druženja i putovanja”, rekao je Veljko Martinović, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Krenula sam od svoje četvrte godine da igram. Odlučila sam se za folklor zbog brata, jer je i on krenuo da igra. Sve volim da igram i svima bih preporučila da se bave folklorom zbog poznanstava i putovanja”, kaže Maša Radenković, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Počela sam sa osam godina da igram i najviše volim igre iz Šumadije. Preporučila bih svima folklor zbog druženja i zbog toga što svuda putujemo”, rekla je Lara Radosavljević, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Počeo sam folklorom da se bavim od sedme godine, motivisali su me sestra i roditelji. Bitno je na ovaj način da čuvamo kulturu i tradiciju kako bi buduće generacije znale ko su im bili preci i odakle vode poreklo. Izdvojio bih pirotske i vlaške igre i ‘bugarku’. Vršnjacima bih preporučio folklor zbog druženja i provoda”, kaže Mihailo Ilić, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
„Počela sam da se bavim folklorom sa šest godina, najviše zato što upoznajem nove prijatelje. Preporučila bih i drugima da se bave folklorom zbog druženja i putovanja”, rekla je Iva Stojiljković, KUD „Zoran Gajić” Rgotina.
Rgotina se ponosi i manifestacijom „Ivanjdanski sabor”, koja se održava svake godine 7. jula. Pored domaćina, KUD-a „Zoran Gajić”, na 11. „Ivanjdanskom saboru” nastupila su i kulturno-umetnička društva: „Romulijana” Gamzigrad, „Novo doba” Grlište, „Sloga” Vražogrnac, KUD-ovi „Šljivar” i „Grljan” iz istoimenih zaječarskih sela, kao i KUD „Lopušnik” iz mesta Lopušnik u okolini Petrovca na Mlavi. Publiku je pozdravio i zdravičar Vlasta Bačilović iz Krivelja kod Bora, a prisutni su imali priliku da čuju instrumentalni sastav iz mesta Valakonje, Bukovo kod Boljevca.
Po tradiciji, na manifestaciji je izabran i najlepši „Ivanjdanski venčić”. Prvi put, u ritmu zumbe, na Saboru je nastupila i plesna grupa „Zumba sa Gagom”.
Veliki je značaj manifestacija u zaječarskim selima, jer ponovo okupljaju omladinu i na taj način vraćaju život u sela. Na teritoriji grada Zaječara organizuje se četrdesetak manifestacija tokom godine, a one su imale uticaj i na formiranje folklora u mnogim selima.
„Od 2022. godine do sada uvedena je čak 21 manifestacija. Nove manifestacije su u: Klenovcu, Brusniku, Metrišu, vraćena je u Višnjaru, uvedena u Leskovcu, Selačkoj, Salašu, Glogovici, Malom Izvoru, Malom Jasenovcu, Šljivaru, Lubnici, Lasovu, zatim u Zaječaru – ‘Balkan širi kolo kraj Timoka’, ‘Zaječarski dani’ KUD-a ‘Penzioner’, ‘Zaječarski folklorni mozaik’, zatim u Marinovcu, Maloj Jasikovi, Planinici i Vratarnici. Ove manifestacije od velikog su značaja za očuvanje kulture i tradicije svakog sela”, poručila je Biljana Glišić, pomoćnik direktora Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović” Zaječar.
KUD „Zoran Gajić” nastaviće i u narednom periodu da kroz igru i običaje čuva kulturu i tradiciju Rgotine, a očuvanjem nematerijalne kulturne baštine – čuva se i istorija ovdašnjeg stanovništva.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
