Timočka Timočka
Početna / Vesti / Hristos se rodi! Srećan Božić
Božić

Hristos se rodi! Srećan Božić

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Božić se doživljava kao najradosniji hrišćanski praznik, iz uz Vaskrs je svakako među najvećim praznicima.

Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Običaji za Božić

Na Božić hrišćani idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete). Katolici su često odlazili na tri liturgije, za početak na ponoćku na sam Badnjak na kojoj bi se dočekao Božić, zatim na ranojutarnju liturgiju zornicu, malu liturgiju gde se obično pričešćivalo, a na poldanicu ili velu misu odlazilo se po danu. Na liturgije su devojke često odlazile u različitim svečanim haljinama.

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

Žene su dan pre pripremile bogati božićni jelovnik, a ručak je bio svečan i bogat pa je za stolom okupljao celu porodicu. Jelo se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, hladetina, peciva i brojna druga jela.

Posle ručka odlazilo se čestitati rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Koledanje ili čestitarenje činilo se pevajući tradicionalne božićne pesme, a čestitare bi se često darivalo.

Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali božićnicu, ukrašenu jabuku. Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, polaznik ili položajnik, trebalo bi da je zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću. Često su se unapred domovi dogovarali o „slučajnom“ posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom.

Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika — još je u praksi.

Pozdravlja se rečenicom „Mir Božji, Hristos se rodi”, a odgovora „Vaistinu se rodi”. Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.

U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.

Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili putem elektronske pošte.

Nakon Božića

Naredni dani po Božiću su praznici i oni su takođe imali svoje običaje. Pravoslavni vernici drugi dan proslavljaju Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan Božića se obeležava kao praznik Svetog Stefana, prvomučenika koji je bio kamenovan zbog svoje vere. U narednim danima će verni proslaviti Obrezanje Hristovo, a zatim Bogojavljenje. Bogojavljenje je značajno zbog toga što se prilikom krštenja Gospoda Isusa Hrista Bog javio u tri lica (Otac – glasom, Sin – kršten, a Sv. Duh u vidu goluba). Tada se vrši Vel. osveštanje vode.

U katolicizmu na Svetog Ivana, narednog dana, blagoslivljalo se vino, a slama se iznosila iz doma i postavljala na voćke da bi bolje rodile naredne godine. Na dan Nevine dečice narednog dana se često vršilo šibanje, kad bi se ljudi lagano udarali vrhovima šiba, obeležavajući bol ubijene dečice. Na misama su se blagosiljala deca. Na Novu godinu međusobno bi se čestitalo, ali bi ugođaj bio manje intiman za razliku od božićnog.

Svršetak dvanaestodnevice, dvanaest božićnih dana, praznik je Sveta tri kralja ili Bogojavljenja. Na taj dan se spominjemo tri mudraca koji su darivali Isusa, odlazi se na misu, skidaju se ukrasi i završava praznično razdoblje. Blagosiljaju se kuće za narednu godinu, a blagoslovljenom su se vodom blagosiljali i vrtovi te buduće letine. Često su božićne pesme pevali zvezdari odeveni u tri kralja noseći zvezdu.

Možda će Vas zanimati

Danas se slave Mali Božić i Vasiljevdan

Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi praznuju Mali Božić (Vasiljevdan) i …

Sveti Stefan

Danas je Sveti Stefan – Stevanjdan

Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava danas praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu – Stevanjdan.Treći …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica