У петак, 28. октобра 2022. године у Галерији Радул-беговог конака биће отворена изложба слика Миодрага Лакића – Лакија под називом „Воде ме воде”.
Миодраг Лакић – Лаки је рођен у Земуну 1959. године. Завршио је 12. гимназију у Београду, а за грађевинског инжењера школовао се у Суботици. У Капетанији, у Београду, је постао скипер за бродове, а у Новом Саду, на факултету за спорт ТИМС, је као стручњак у спорту добио звање спортског менаџера. Од најранијег детињства је показивао наглашен креативни моменат и свестраност. Сликарством, фотографијом и ракетним моделарством се, из хобија, бавио од најраније младости. Уследило је спортско роњење, једрење и вожња мотора. Данас је Лаки један од најискуснијих ронилаца и ронилачких инструктора у Србији, међународно признати фотограф, подводни сниматељ и неко коме се обраћамо за конструктивна и креативна решења, знајући да ће им приступити уважавајући различитости и поштујући индивидуалност сваког саговорника.
Ипак, подводни свет је место где црпи своју инспирацију. Лаки је у интеракцији са водом објединио све своје таленте и као визуелни резултат из тога је произашла његова самостална изложба слика, где део свог искуства и емоција дели са нама.
Први је са екипом прошао кањон Невидио или Невидјебог, после алпинистичке секције из ЦГ 1957. године, са ронилачким оделима и ужаријом и снимио последњи освојен кањон у Европи.
Први је са екипом ронио зими, у ледничком Шкрчком језеру, на висини од 1.800 метара, испод метар леда и снега. Први је човек са ових простора који је добио позив да рони на забрањеном острву Селваж, у чуваном националном парку на Мадери, у Португалији. Међу првима је нашао, ронио и снимао у два наврата потопљене бродове, неме сведоке II светског рата, на Дунаву, код Прахова. Локалитет које се због природних услова и минираних бродова сматра једним од најзахтевнијих и најризичнијим за роњење и снимање уопште. Први је заронио и пронашао подводне канале у извору и гротлу речице Миливе која извире у истоименој пећини у околини Деспотовца. Стручњак у спорту који води све секције ронилачког клуба „Српска Жандармерија” и који је заједно са члановима клуба учествовао у спасавању људи из поплављеног Обреновца, предводећи екипу цивилне заштите.
Као сликар, Лаки нам се представља са једанаест уља на платну, великог формата, која углавном приказују амбијент под водом, који су малобројни успели да види, доживе и осете.
Део слика је и над водом, а ту су и две слике старог Земуна, града у коме је рођен. Назив изложбе „Воде ме воде”, није случајно одабран. Она носи снажну поруку о природи као објективној стварности која постоји без обзира на људску свест и има своје законе којима универзум присиљава да јој се покори.
Почетак изложбе предвиђен је за 19:00 часова.
