Село Јаловик Извор, надомак Књажевца, данас броји око шездесет становника, иако је некада имало више од 800 породица и преко две хиљаде житеља. Мештани се и даље углавном баве пољопривредом, а у селу постоје стара школа и црква – важни носиоци локалног идентитета.
Сваке године, на празник Велике Госпојине, у селу се одржава Сабор народног стваралаштва „Панаџур”, манифестација од изузетног културолошког значаја. Она окупља велики број посетилаца – потомке мештана, људе из различитих крајева Србије, али и госте из Бугарске.
Јаловик Извор је некада имао више стотина породица и чак три школе. Централно место у животу мештана одувек је била црква, коју су сами обновили од прилога.
Јелица Ђокић, професорка у пензији из Јаловик Извора, подсетила је на некадашњу величину села.
„Било је много породица, преко 800 и преко 2.000 становника, највеће село у Буџаку. Једини смо имали цркву, што су турске власти дозволиле да се сагради. После шест година добили смо дозволу да се отвори школа. Ову цркву у селу почели смо да реновирамо 1996. године, а тада је на крову расло дрвеће. Није било врата, није било прозора, није било ничега. Народ је уложио, давали смо сви ко је колико могао, углавном сви су имали жељу да ову цркву, где су некада били њихови прадедови и дедови, да је кад-тад вратимо. Моја сестра и ја смо завршиле ову основну школу у селу, где се сада одржава ’Панаџур’, то је била велика школа у центру. Међутим, ово велико село имало је три школе после рата. Лепо је што се ова манифестација одржава овде, што је започео наш земљак Жика Раденковић. Ово село је било једно од најнапреднијих у то време”, истакла је Ђокић.
Као гост манифестације, Новица Ракић из села Лозан у општини Сврљиг говорио је о значају окупљања мештана.
„Ја овде долазим у госте, из села сам Лозан, у општини Сврљиг. Некада је овде било много више људи, али сада је мање. Треба да постоје овакве манифестације како би се људи окупљали”, рекао је Ракић.
О значају цркве и окупљања становништва говорила је и Бранислава Спасић из Јаловик Извора.
„Када сам дошла и када сам се удала у овом селу, било је пуно људи, а сада нема никог. Одржавам цркву већ 13 година. Око Свете Петке обично се окупљамо. Некада је било више људи, али с времена на време наврате људи овде који су у пролазу”, казала је Спасић.
Манифестација је започела одласком на Врело – у народу познатог као „извор младости“. Према легенди, онај ко се умије водом из овог извора остаје вечно млад. Потом је у цркви Свете Петке, недалеко од Врела, одржан обред. Књажевачки крај све више привлачи туристе, а у првих шест месеци ове године на Старој планини забележено је 48.000 ноћења.
Директорка Туристичке организације општине Књажевац, Јелена Кинђер, истакла је важност манифестације за цео регион.
„Ова манифестација је значајна не само за село Јаловик Извор, већ и за читав Буџак. Макар на овај дан ово село оживљава, дружимо се, уживамо у културно-уметничком програму. Манифестација негује изворну народну музику и фолклорне игре и указује на значај руралне средине и лепоте нетакнуте природе Старе планине. За првих шест месеци на Старој планини остварено је 48 хиљада ноћења, што је знатно више него ранијих година”, истакла је Кинђер.
Локална самоуправа најавила је наставак улагања у сеоски туризам, који последњих година бележи оживљавање. У овај крај досељавају се и људи који раније нису имали везе са селима подно Старе планине, привучени чистим ваздухом и здравом околином.
Председник општине Књажевац, Милан Ђокић, осврнуо се на повратак становништва и развој туризма у овом крају.
„Пре више од пола века 500 кућа је било овде. Међутим, миграције су учиниле своје, али задњих десетак година јављају се људи који се враћају овде. Дешавају се и примери да овде долазе и они који нису везани за Јаловик Извор, већ су из других крајева, али долазе са жељом да овде заснују неку своју будућност. Имамо и нека сеоска домаћинства која раде у Јаловик Извору, што је добро за туризам. Од Црног Врха до Калне имамо око 2.000 лежајева у домаћој радиности. То је све нешто што је направљено у задњих неколико година. Зелени туризам се од короне развија све више, јер људи желе да буду у природи, да једу здраву храну и да дишу чист ваздух. То све даје наду да ће људи имати од чега да живе, а када имају од чега да живе – они ће и остати овде. Ове године из локалног буџета опредељено је 15 милиона динара за све који желе да се баве сеоским туризмом, а то је значајан подстицај”, поручио је Ђокић.
У културно-уметничком делу програма учествовали су Културно-уметничко друштво „Сунчана јесен” из Књажевца, Школа фолклора „Коло”, оркестар „Барка Брас Бенд”, као и гост манифестације – певач Раде Јоровић. Учешће на Фестивалу народног стваралаштва узели су и Андрија Бајић, као и Мала Цана.
Раде Јоровић, као један од главних гостију, поделио је своје утиске о манифестацији.
„Долазим овде други пут, волим ову манифестацију и ову врсту манифестације. Бавим се већ одавно изворношћу кроз моје песме. Драго ми је што све више младих узима учешће на овим манифестацијама”, поручио је Јоровић.
Андрија Бајић, један од оснивача „Панаџура”, осврнуо се на значај сабора и дугу традицију окупљања.
„Оснивачи овог сабора били су Жика Раденковић, браћа Бајић и Мића Стојановић. Сабор има вредност због наше музике и ово је нешто што треба да се одржи. Ове године сам обећао да ћу долазити и ево – дошао сам”, рекао је Бајић.
Мала Цана, естрадна уметница, истакла је везу са публиком и значај очувања наслеђа.
„Увек ћу радо долазити овде. Драго ми је што могу да поздравим моју публику овде и могу да поручим да без народне песме и игре се не може, то је наша заоставштина”, казала је Мала Цана.
Сунчица Јовановић из Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен” говорила је о учешћу ансамбла и значају представљања традиције.
„Учествујемо свуда где нас позову и представљамо нашу игру и народну ношњу. Овде је прелепо и желим свима да се лепо проведу и да уживају у програму”, рекла је Јовановић.
Божидар Митровић из Удружења пензионера Књажевац, навео је да пензионери са задовољством учествују на оваквим манифестацијама.
„Пензионери увек са задовољством учествују на оваквим манифестацијама са својим КУД-ом ’Сунчана јесен’, а осим у Србији, недавно смо били и у Бугарској”, рекао је Митровић.
Жика Раденковић, идејни творац манифестације, оставио је мештанима у аманет да манифестацију чувају и преносе будућим генерацијама. Његов син, Небојша Раденковић, подсетио је на тридесетогодишњицу манифестације и значај њеног очувања.
„Навршава се тачно 30 година, откако је организован први Сабор на Панаџур. Оснивач је мој отац Жика Раденковић који је био велики уметник и оставио је нама то да наставимо. Захваљујем се локалној самоуправи и Туристичкој организацији што су ово наставили да организују”, навео је Раденковић.
Дарко Ђорђевић, један од мештана Јаловик Извора, осврнуо се на свој повратак на дедовину.
„Овде сам се вратио на своју дедовину и овде сам одрастао. Овде стално долазим”, казао је Ђорђевић.
Манифестација „Панаџур” већ три деценије привлачи посетиоце из различитих крајева, а мештани су познати по гостопримству. Организатор је Туристичка организација општине Књажевац, под покровитељством локалне самоуправе.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Књажевац. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
