Selo Jalovik Izvor, nadomak Knjaževca, danas broji oko šezdeset stanovnika, iako je nekada imalo više od 800 porodica i preko dve hiljade žitelja. Meštani se i dalje uglavnom bave poljoprivredom, a u selu postoje stara škola i crkva – važni nosioci lokalnog identiteta.
Svake godine, na praznik Velike Gospojine, u selu se održava Sabor narodnog stvaralaštva „Panadžur”, manifestacija od izuzetnog kulturološkog značaja. Ona okuplja veliki broj posetilaca – potomke meštana, ljude iz različitih krajeva Srbije, ali i goste iz Bugarske.
Jalovik Izvor je nekada imao više stotina porodica i čak tri škole. Centralno mesto u životu meštana oduvek je bila crkva, koju su sami obnovili od priloga.
Jelica Đokić, profesorka u penziji iz Jalovik Izvora, podsetila je na nekadašnju veličinu sela.
„Bilo je mnogo porodica, preko 800 i preko 2.000 stanovnika, najveće selo u Budžaku. Jedini smo imali crkvu, što su turske vlasti dozvolile da se sagradi. Posle šest godina dobili smo dozvolu da se otvori škola. Ovu crkvu u selu počeli smo da renoviramo 1996. godine, a tada je na krovu raslo drveće. Nije bilo vrata, nije bilo prozora, nije bilo ničega. Narod je uložio, davali smo svi ko je koliko mogao, uglavnom svi su imali želju da ovu crkvu, gde su nekada bili njihovi pradedovi i dedovi, da je kad-tad vratimo. Moja sestra i ja smo završile ovu osnovnu školu u selu, gde se sada održava ’Panadžur’, to je bila velika škola u centru. Međutim, ovo veliko selo imalo je tri škole posle rata. Lepo je što se ova manifestacija održava ovde, što je započeo naš zemljak Žika Radenković. Ovo selo je bilo jedno od najnaprednijih u to vreme”, istakla je Đokić.
Kao gost manifestacije, Novica Rakić iz sela Lozan u opštini Svrljig govorio je o značaju okupljanja meštana.
„Ja ovde dolazim u goste, iz sela sam Lozan, u opštini Svrljig. Nekada je ovde bilo mnogo više ljudi, ali sada je manje. Treba da postoje ovakve manifestacije kako bi se ljudi okupljali”, rekao je Rakić.
O značaju crkve i okupljanja stanovništva govorila je i Branislava Spasić iz Jalovik Izvora.
„Kada sam došla i kada sam se udala u ovom selu, bilo je puno ljudi, a sada nema nikog. Održavam crkvu već 13 godina. Oko Svete Petke obično se okupljamo. Nekada je bilo više ljudi, ali s vremena na vreme navrate ljudi ovde koji su u prolazu”, kazala je Spasić.
Manifestacija je započela odlaskom na Vrelo – u narodu poznatog kao „izvor mladosti“. Prema legendi, onaj ko se umije vodom iz ovog izvora ostaje večno mlad. Potom je u crkvi Svete Petke, nedaleko od Vrela, održan obred. Knjaževački kraj sve više privlači turiste, a u prvih šest meseci ove godine na Staroj planini zabeleženo je 48.000 noćenja.
Direktorka Turističke organizacije opštine Knjaževac, Jelena Kinđer, istakla je važnost manifestacije za ceo region.
„Ova manifestacija je značajna ne samo za selo Jalovik Izvor, već i za čitav Budžak. Makar na ovaj dan ovo selo oživljava, družimo se, uživamo u kulturno-umetničkom programu. Manifestacija neguje izvornu narodnu muziku i folklorne igre i ukazuje na značaj ruralne sredine i lepote netaknute prirode Stare planine. Za prvih šest meseci na Staroj planini ostvareno je 48 hiljada noćenja, što je znatno više nego ranijih godina”, istakla je Kinđer.
Lokalna samouprava najavila je nastavak ulaganja u seoski turizam, koji poslednjih godina beleži oživljavanje. U ovaj kraj doseljavaju se i ljudi koji ranije nisu imali veze sa selima podno Stare planine, privučeni čistim vazduhom i zdravom okolinom.
Predsednik opštine Knjaževac, Milan Đokić, osvrnuo se na povratak stanovništva i razvoj turizma u ovom kraju.
„Pre više od pola veka 500 kuća je bilo ovde. Međutim, migracije su učinile svoje, ali zadnjih desetak godina javljaju se ljudi koji se vraćaju ovde. Dešavaju se i primeri da ovde dolaze i oni koji nisu vezani za Jalovik Izvor, već su iz drugih krajeva, ali dolaze sa željom da ovde zasnuju neku svoju budućnost. Imamo i neka seoska domaćinstva koja rade u Jalovik Izvoru, što je dobro za turizam. Od Crnog Vrha do Kalne imamo oko 2.000 ležajeva u domaćoj radinosti. To je sve nešto što je napravljeno u zadnjih nekoliko godina. Zeleni turizam se od korone razvija sve više, jer ljudi žele da budu u prirodi, da jedu zdravu hranu i da dišu čist vazduh. To sve daje nadu da će ljudi imati od čega da žive, a kada imaju od čega da žive – oni će i ostati ovde. Ove godine iz lokalnog budžeta opredeljeno je 15 miliona dinara za sve koji žele da se bave seoskim turizmom, a to je značajan podsticaj”, poručio je Đokić.
U kulturno-umetničkom delu programa učestvovali su Kulturno-umetničko društvo „Sunčana jesen” iz Knjaževca, Škola folklora „Kolo”, orkestar „Barka Bras Bend”, kao i gost manifestacije – pevač Rade Jorović. Učešće na Festivalu narodnog stvaralaštva uzeli su i Andrija Bajić, kao i Mala Cana.
Rade Jorović, kao jedan od glavnih gostiju, podelio je svoje utiske o manifestaciji.
„Dolazim ovde drugi put, volim ovu manifestaciju i ovu vrstu manifestacije. Bavim se već odavno izvornošću kroz moje pesme. Drago mi je što sve više mladih uzima učešće na ovim manifestacijama”, poručio je Jorović.
Andrija Bajić, jedan od osnivača „Panadžura”, osvrnuo se na značaj sabora i dugu tradiciju okupljanja.
„Osnivači ovog sabora bili su Žika Radenković, braća Bajić i Mića Stojanović. Sabor ima vrednost zbog naše muzike i ovo je nešto što treba da se održi. Ove godine sam obećao da ću dolaziti i evo – došao sam”, rekao je Bajić.
Mala Cana, estradna umetnica, istakla je vezu sa publikom i značaj očuvanja nasleđa.
„Uvek ću rado dolaziti ovde. Drago mi je što mogu da pozdravim moju publiku ovde i mogu da poručim da bez narodne pesme i igre se ne može, to je naša zaostavština”, kazala je Mala Cana.
Sunčica Jovanović iz Kulturno-umetničkog društva „Sunčana jesen” govorila je o učešću ansambla i značaju predstavljanja tradicije.
„Učestvujemo svuda gde nas pozovu i predstavljamo našu igru i narodnu nošnju. Ovde je prelepo i želim svima da se lepo provedu i da uživaju u programu”, rekla je Jovanović.
Božidar Mitrović iz Udruženja penzionera Knjaževac, naveo je da penzioneri sa zadovoljstvom učestvuju na ovakvim manifestacijama.
„Penzioneri uvek sa zadovoljstvom učestvuju na ovakvim manifestacijama sa svojim KUD-om ’Sunčana jesen’, a osim u Srbiji, nedavno smo bili i u Bugarskoj”, rekao je Mitrović.
Žika Radenković, idejni tvorac manifestacije, ostavio je meštanima u amanet da manifestaciju čuvaju i prenose budućim generacijama. Njegov sin, Nebojša Radenković, podsetio je na tridesetogodišnjicu manifestacije i značaj njenog očuvanja.
„Navršava se tačno 30 godina, otkako je organizovan prvi Sabor na Panadžur. Osnivač je moj otac Žika Radenković koji je bio veliki umetnik i ostavio je nama to da nastavimo. Zahvaljujem se lokalnoj samoupravi i Turističkoj organizaciji što su ovo nastavili da organizuju”, naveo je Radenković.
Darko Đorđević, jedan od meštana Jalovik Izvora, osvrnuo se na svoj povratak na dedovinu.
„Ovde sam se vratio na svoju dedovinu i ovde sam odrastao. Ovde stalno dolazim”, kazao je Đorđević.
Manifestacija „Panadžur” već tri decenije privlači posetioce iz različitih krajeva, a meštani su poznati po gostoprimstvu. Organizator je Turistička organizacija opštine Knjaževac, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
