Koristeći mogućnost koju pruža „Timočka” da se najveći mogući broj ljudi na pogodan način upozna sa istorijom Timočke Krajine pripremili smo zbirku važnih događaja i istorijskih ličnosti iz prošlosti našeg kraja. Ova zbirka namenjena je svima koji vole da upoznaju istoriju Timočke Krajine, za turiste i turističke vodiče i medije, za emisije o važnim datumima iz prošlosti Timočke Krajine.
Dogodilo se u julu
Na današnji dan, 1. jula 1942. godine, Komunistička partija je je pozvala seljake i građane Srbije da se protiv okupatora i njegovih saradnika bori „još složnije, smelije i nemilosrdnije”. Oblasni komitet za Timočku Krajinu uputio je radnicima, seljacima, poštenoj i rodoljubivoj inteligenciji poziv u borbu protiv okupatora.
U takvim proglasima posebno je dato uputstvo o čuvanju letine i da se ne dozvoli da naš život dođe u ruke neprijatelja. Narod je pozvan da ne daje život okupatoru i njegovim slugama, da uništava spiskove, onemogućava vršalica i da ubija okupatore i njegove sluge koji hoće da im oduzmu život. U nekim krajinskim selima su se pojavile male pokretne vršalice koje su, umesto onesposobljenih vršalica na parni i motorni pogon, koristili seljaci da noću, ručno ovrše svoje žito, da ga zatim sakriju od okupatora i tajno koriste za lične potrebe.
Na današnji dan. 1. jula 1894. godine, povodom velike suše koja je zadesila Timočku Krajinu, timočki episkop je uputio cirkularno pismo svim sveštenicima u kome im poručuje sledeće:
„Ovogodišnja teška letnja vrućina i beskišnost prete da nanesu ogromne štete našem narodu ovog kraja, a vrlo lako mogu donijeti i opasne po narodno zdravlje bolesti. Pa da ne bi ovoga bilo, nužno je da se sluge gospodnje, a sa njima i narod, obrate molitvama Gospodu bogu — u čijoj su ruci vremena i ljeta, život i sudba naša — te da bi se on smilovao i narod od mogućih teških i opasnih posledica po život i zdravlje sačuvao.
Toga radi naređujem Vam da odmah po prijemu ove naše Okružnice sveštenstvo sa narodom održi molepstvije za kišu, a neka sveštenstvo govori shodne pouke pozivajući se na kajanje za grehe i popravku vladanja.”
Kada je reč o klimi, o vrućini i suši, Timočka Krajina se ubraja u stepske predele gde se stalno smenjuju sušne i kišovite godine, čija su posledice oskudice u hrani. Tokom stogodišnjeg perioda bilo je pedeset sušnih i pedeset kišovitih godina, što znatno umanjuje prinose od poljoprivrede i ugrožavaju stočarstvo zbog nedostatka stočne hrane. Jedini izlaz iz pomenute situacije je izgradnja sitema za navodnjavanje čemu pogoduje prisutvo dve reke Dunava i Timoka.
