Timočka Timočka
Početna / Vesti / MALA ISTORIJSKA ČITANKA TIMOČKE KRAJINE: 18. jul
Mala istorijska čitanka Timočke Krajine

MALA ISTORIJSKA ČITANKA TIMOČKE KRAJINE: 18. jul

Koristeći mogućnost koju pruža „Timočka” da se najveći mogući broj ljudi na pogodan način upozna sa istorijom Timočke Krajine pripremili smo zbirku važnih događaja i istorijskih ličnosti iz prošlosti našeg kraja. Ova zbirka namenjena je svima koji vole da upoznaju istoriju Timočke Krajine, za turiste i turističke vodiče i medije, za emisije o važnim datumima iz prošlosti Timočke Krajine.

Dogodilo se u julu

Na današnji dan, 18. jula 1813. godine, pogibe Hajduk Veljko, jedan od najvećih srpskih junaka, braneći Negotin od Turaka. Ta, 1813. godina bila je tragična za Srbe i ustanike Prvog srpskog ustanka, a posebno za Krajinu, Negotin i Hajduk Veljka Petrovića.

Negotin i Krajina oslobođeni su od Turaka 1811. godine. Do 1813, narod u Krajini je živeo u slobodi, zahvaljujući najviše junaštvu i hrabrosti Hajduk Veljka. Ne poštujući odredbe Bukureštanskog mirovnog ugovora, Turci su 1813. godine sakupili veliku vojsku i krenuli na Srbiju. Znao je Hajduk Veljko da se Turci spremaju da zauzmu Negotin, pa je utvrdio varoš, opkolivši je sa svih strana sa pet šančeva i dve utvrđene kule. Imao je oko 2.000 vojnika, a Turci 20.000!

Očigledna je bila nadmoć Turske vojske koja je iz Vidina krenula prema Negotinu. Uprkos upozorenjima i savetima prijatelja Vuka Karadžića i samog Karađorđa da odstupi iz Negotina, Hajduk Veljko je svima govorio: „Glavu dajem – Krajinu ne dajem!” Karađorđe mu je hitno, poslao u pomoć, oko 7.000 voljnika i nekoliko topova.

Hajduk Veljko Petrović
Foto: Wikipedia

Hajduk Veljko Petrović

Veljko Petrović (oko 1780, Lenovac, kod Zaječara – oko 20. jula 1813, Negotin) je bio srpski hajduk i junak Prvog srpskog ustanka.

Kao što je pomenuto, Turci su iz Vidina krenuli dva puta brojniji sa 30 topova i 6 kumbara (kumbara – starinska granata koja se ispaljuje iz topa). Na Petrovdan, 12. jula, pređoše Timok kod Vidina i uputiše se ka Negotinu. Veljko ih dočeka kod Bukovča, razjuri i suzbi. Nakon toga, Turci su se svakog dana okupljali i sve više približavali Negotinu. Kada bi napadao Turke, Hajduk Veljkovi vojnici su vikali iz sve snage: „Beš’te Turci, eto Veljka!” Ti povici su izazivali kod turskih vojnika paničan strah, prouzrokujući nered u turskim redovima, nagoneći ih na bekstvo.

Petog dana, Turci opkoliše Negotin sa svih strana. Među Srbima bilo je mnogo ranjenih. Ranjenici su prenošeni radi nege, u staru negotinsku crkvu, koja postade prva bolnica u Timočkoj Krajini. U predasima između borbi, Hajduk Veljko je uobičajavao da svakog dana obilazi vojsku da bi je ohrabrivao i šančeve da bi proveravao u kakvom su stanju. On se nije krio, što je omogućilo Turcima da ga vide i nanišane. Vojnici su Veljka upozoravali da ponašajući se tako može da pogine, na šta on nije obraćao pažnju. Elem, 18. jula, kada je krenuo u obilazak šanca, Turci ga opaziše i nanišaniše. Planu top sa turske strane. Đule pogodi Veljka u pojas ispod rebara i skoro ga preseče. Stigao je samo da vikne svojim vojnicima: „Drž’te se!” Oni najbliži, pokriše ga granjem, na mestu gde je poginuo, ne htevši odmah da kažu ostalima, šta se dogodilo, da ne bi opao moral srpske vojke. Nekoliko dana, posle pogibije Hajduk Veljka, Negotin zauzeše Turci.

Na današnji dan 18. jula 1976. godine, odigrala se Velikoizvorska bitka između srpske i turske vojske, na samom početku srpsko-turskog rata. Timočkom vojskom jačine 2.500 ljudi komandovao je pukovnik Milojko Lešjanin. U skladu sa ratnim planom i strategijom srpske vojske, Timočka vojska prikupljena kod Zaječara prešla je granicu u nameri da zauzme strategijski položaj kod Kule i tu se ukopa. Međutim, bez solidnih priprema i dobre koordinacije nije u tome uspela. Bila je odbačena i kod Velikog Izvora pretrpela poraz koji je uticao na stanje na celom srpsko-turskom frontu u istočnoj Srbiji.

Pukovniku Milojku Lešjaninu koji je komandovao Timočkom vojskom u bitki kod Velikog Izvora, pritekao je u pomoć i Černjajev sa 15.000 vojnika iz Moravske vojske. Posle krvave borbe, Osman-pašinih 20.000 vojnika su izvojevali pobedu, naterali srpsku vojsku u paničan beg preko Timoka i zauzeli Zaječar. Od tog poraza Srbija se nije oporavila, a njena ofanzivna strategija promenila se u defanzivnu i odbranu. Posle tog uspeha, Turci su nastavili sa ofanzivom, zauzevši 22. jula Knjaževac. Pošto su zauzeli Zaječar i Knjaževac zagospodarili su Timokom. U sećanju stanovništva su ostale bolne uspomene iz tog rata na zverstva, paljenje i uništavanje imovine i čitavih sela koje su počinili turski vojnici.

 

Autor: Prim. dr sci. med. Petar Paunović / Timočka

Možda će Vas zanimati

Rajačka narodna škola zdravlja: U grožđu je snaga

Rajačka narodna škola zdravlja: U grožđu je snaga

Stiglo je grožđe. Ono što su za proleće trešnje,  to je za jesen grožđe. U …

Zaječar: Sastanak Koordinacionog odbora za realizaciju Sporazuma o zajedničkom upravljanju komunalnim otpadom

U Zaječaru održan sastanak Koordinacionog odbora za realizaciju Sporazuma o zajedničkom upravljanju komunalnim otpadom

U velikoj sali Skupštine grada Zaječara danas je održan sastanak Koordinacionog odbora za realizaciju Sporazuma …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica