Da život sa cerebralnom paralizom nije lak, ali da isto tako može da se živi baš kako vi želite, upravo nam pokazuje Milenko Janićijević, fenomenalni mladić velikog srca iz Bora!
ŠTA JE TO CEREBRALNA PARALIZA?
Cerebralna paraliza (Paralysis cerebralis infantium, lat.) je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja koja nastaju kao posledica povrede mozga, najčešće u ranom detinjstvu.
Rehabilitacija je dugotrajan proces, čiji se ishod ne može predvideti, a posledice kod ovih oštećenja se nekad mogu sanirati ili delimično ublažiti. U zavisnosti od vremena u kojem je oštećenje mozga nastalo, uzroci cerebralne paralize se dele na: prenatalne (od začeća do rađanja), perinatalne (kratko vreme iza rođenja) i postnatalne (posle prve nedelje nakon rođenja).
Za dijagnostiku i lečenje cerebralne paralize mora biti uključen tim lekara, sačinjen od neurologa, pedijatra, ortopeda, fizijatra, defektologa, psihologa i u zavisnosti od pridruženih problema, lekara drugih specijalnosti.
MILENKOVA BORBA!
Kada nam neko pomene cerebralnu paralizu, obično, negde u glavi imamo osobu koja je često vezana za invalidska kolica ili bar neko drugo pomagalo za kretanje, zar ne?
Milenko Janićijević, dečko iz Bora ruši ovaj stereotip!
Borba za život kod njega kreće kad je imao, samo, sedam meseci! Milenko je trebao hitno da bude prevežen u Zaječar zbog inkubatora ali mu se u toku puta stanje drastično pogoršalo i bio je reanimiran zato što njegov mali organizam nije primao dovoljnu količinu kiseonika.
Dijagnoza borskih lekara je bila cerebralna paraliza, desno stopalo je ostalo okrenuto u unutrašnju stranu i rečeno je da će on verovatno biti vezan za invalidska kolica, kao i da će zaostati za svojim vršnjacima. Nakon ovog saznanja porodica preuzima inicijativu! Milenko, sada svakako tvrdi da je baš porodica ključ svega, njegov glavni pokretač kao i glavna podrška u kriznim trenucima kad misli da ne može više, oni ga motivišu i daju mu neophodnu snagu da gura dalje!
Uz saglasnost borskih lekara, Milenku je pružena prilika da lečenje nastavi u Beogradu.
Na Ortopedskoj klinici, doktor Goran Čobelić, preuzima Milenka, koji je za šest godina imao tri veoma teške operacije. Njemu je produžena tetiva i stopalo je ispravljeno, što ga diže na noge.
Kroz priču sa Milenkom, doktor Goran je bio više puta pomenut, prvenstveno jer ga je zainteresovao za medicinu, a kako on kasnije kaže, čovek bi trebao da zna sve o svom telu.
SVE KREĆE IZ GLAVE, AKO VI SEBI KAŽETE DA MOŽETE, NEBO JE GRANICA!
Nakon što je porodici saopšteno da je medicina učinila sve što je u njenoj moći, ali da bi, svakako, Milenko trebao da nastavi sa vežbanjem, majka to čini sa njim kod kuće, ali ga takođe redovno odvodi u Dom zdravlja. Prve, zvanične, sportske aktivnosti su bile 2008. godine u školi plivanja, a paralelno sa tim on vežba i u teretani Sportskog centra u Boru, kod Zorana Stojića.
Ovaj uporni mladić ubrzo ide korak dalje i upisuje se u plivački klub „Olimpija” koji vodi Aneta Arifi. Pored toga što mu ona postaje trener, ona je u Milenku videla želju da napreduje, stoga mu postaje i mentor, a samim tim mu postavlja sve veće i teže ciljeve. Aneta je uspela da usadi Milenku da se ponaša kao da nema hendikep, i baš zbog takvog stava je on uspevao da savlada sve zadatke.
Aneta ga u njegovim treninzima prati već jedanaest godina, a osim nje, u treninzima se priključio i Saša De Kandija.
Važno je još i napomenuti da je uz sve naporne treninge i vežbanja, Milenko upisao i završio osnovnu, a zatim i srednju školu u kojoj je 2012. godine diplomirao kao Hemijski tehničar.
NIŠTA NIJE NEMOGUĆE!
„Ljudi sa hendikepom treba da rade ono što misle da treba, niko nije limitiran!”, kaže Milenko.
On je uspeo da svoj hendikep stavi po strani, zato mu sobu danas krasi gomila medalja.
Ovaj dečko je prva osoba sa cerebralnom paralizom koja plivala za „Časni krst“ i ušla u vodu od svega četiri stepena! Pored toga on je istrčao mnoge maratone. Primera radi „Crnovrški maraton”, istrčao ga je za 2 sata i 20 minuta, trku u Petrovcu na Mlavi koja iznosi 10 kilometara istrčao je za oko sat vremena, „Timočki maraton” i još mnoge druge, a gde su tek oni koji predstoje!
Milenko je takođe i u radnom odnosu od 2012. godine, on radi kao obezbeđenje. Iako mu se život dosta svodi na posao, ne odustaje od treninga, ali nam je dodao kako mu na poslu izlaze maksimalno u susret oko njegove ljubavi prema sportu i da su mu kolege takođe ponosne na njegove uspehe (a ko i ne bi bio ponosan).
SVI IMAJU SAMO REČI HVALE O NJEMU
Ljudi iz njegovog okruženja kažu da je ovaj dečko, prvenstveno, veoma pozitivna osoba koja drži do svojih stavova i da je apsolutno u svemu veliki borac!
Samim tim kakav je pokazuje činjenica da je Milenko poručio svima, ne samo ljudima sa nekim hendikepom da mogu da učine sve što požele! Na ovo se nadovezao sa jednom mudrom porukom, da je u životu za sve potrebna disciplina i da treba da radimo stvari koje pozitivno utiču na naš organizam. Takođe je poručio budućim sportistima da je jako bitno obaviti lekarski pregled pre nego što se okušaju u nečemu.
Milenko se kroz život vodi izjavom Živojina Mišića: „Ko ne zna za strah, ide dalje!”, i na to dodaje da on, i te kako zna za strah, ali takođe zna i svoje mogućnosti i uvek gura dalje!
Ovom divnom dečku uzor u sportu je Novak Đoković, a naša redakcija slobodno može da zaključi da bi Milenko svima trebao da bude uzor.
On kaže: „Ako nekoga uspem da motivišem, i ja sam uspeo!”, mi ćemo na ove Milenkove reči samo dodati da nas sigurno jeste!
Imao sam čast da upoznam Milenka i da trčim sa njim. Zaista, kada ste u njegovom društvu, osećate da zrači pozitivnom energijom i sjajan je motivator. S obzirom da sam trčao polumaratone a spremao se za maraton, imao sam dosta straha i nedoumica u sebi. Upoznavši Milenka, sve je to nestalo. Jedna od prvih pomisli nakon istrčanog maratona u Amsterdamu je bila i „Hvala Milenko!“.
Milan Aritonović
ARK „Duge Staze“ Svilajnac
Comments are closed.