Vernici Srpske pravoslavne crkve slave danas, na drugi dan Božića, obeležavaju Sabor Presvete Bogorodice i časte se sa najbližima, uz obavezno: „Pomoz’ Bog”. Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista.
Sabor presvete Bogorodice, u narodu je poznat i kao Božiji ili Srednji dan. Potiče iz petnaestog veka i najstariji je od svih praznika Bogorodice.
Praznuje se na drugi dan Rođenja Gospoda Isusa Hrista, i naziva se „Saborom“ zato što se na ovaj dan sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.
Na Badnji dan je porodica na okupu, o Božiću svaku porodicu posećuje polažajnik, a na Božji dan obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.
Ni drugog ni trećeg dana Božića kuća se ne čisti, slama se iznosi tek sutra uveče, na praznik Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.
Praznovanje traje do Malog Božića, odnosno 14. januara. Za to vreme nema posta.
I dalje traje mirboženje, jedan od najlepših običaja. Pri susretu ljudi se pozdravljaju tradiconalnim božićnim pozdravom, rukuju i ljube.
NARODNI OBIČAJI
Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.
U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.
U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.
Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo „vijali Božić“.
Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.
U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.
U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: „Pomoz’ Bog…”.
Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini. Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.
