Три деценије након открића јединственог сета златног накита у царском маузолеју на Шаркамену, овај касноантички локалитет код Неготина поново је изнедрио изузетно археолошко откриће. У унутрашњости југозападне угаоне куле утврђене резиденцијалне палате римског тетрарха Максимина Даје откривен је царски балнеум – приватно купатило смештено у најнижем нивоу куле, за које за сада нису познате непосредне аналогије на простору Римског царства.
Откриће је резултат најновије археолошке кампање на локалитету Врело–Шаркамен код Неготина, коју, уз подршку Министарства културе Републике Србије, спроводе Археолошки институт и Музеј Крајине.
Истраживањима руководе др Марија Јовић, научни сарадник Археолошког института, и Гордан Јањић, МА, музејски саветник Музеја Крајине. Истраживачки тим чине и др Игор Бјелић, виши научни сарадник и архитекта, др Љубомир Јевтовић, научни сарадник, Борисав Марковић, геодета, и Константин Јањић, студент архитектуре.
Интердисциплинарни приступ и заједнички теренски рад омогућавају истраживачима да сложену архитектуру Шаркамена сагледају и реконструишу у знатно већој мери него раније.
Резиденција римског тетрарха
Врело–Шаркамен један је од најзначајнијих касноантичких локалитета у источној Србији. Монументални утврђени резиденцијални комплекс подигнут је почетком 4. века и повезује се са римским царем Максимином Дајом, једним од владара тетрархијског периода.
Посебно место у историји истраживања локалитета заузима откриће царског маузолеја са јединственим сетом златног накита, пронађеним пре три деценије.
Најновији резултати показују да је архитектонско решење резиденције било сложеније и раскошније него што се до сада претпостављало.
Царско купатило скривено у кули
Новоткривени балнеум налази се у најнижем нивоу монументалне југозападне угаоне куле палате. Простор купатила прилагођен је унутрашњости куле и кружног је облика, што представља посебно занимљиво архитектонско решење у оквиру резиденцијалног комплекса.
Купатило је било наткривено куполом са шест прозорских отвора. Овакво решење сведочи о високом нивоу градитељског знања и вештини архитеката и градитеља, јер је уклапање прозорских отвора у куполну конструкцију представљало сложен статички и архитектонски подухват.
Археолошка истраживања омогућила су и реконструкцију основне организације балнеума. Купатило је било подељено на технички део, неопходан за његово функционисање, и просторије намењене купању, одмору и уживању.
У техничком делу налазио се префурнијум – ложиште које је представљало кључни елемент система за загревање купатила. Посебну вредност открића представља потпуно очуван хипокаустни систем са кружним стубићима, кроз који је загрејани ваздух циркулисао испод подова.
Изузетан степен очуваности овог система пружа истраживачима драгоцене податке за реконструкцију начина функционисања царског купатила.
Откривено и лежиште за бакарни бојлер
У непосредној вези са системом за загревање воде откривено је и лежиште на којем се налазио бакарни бојлер, односно посуда у којој је загревана вода за потребе балнеума.
Сам бојлер није сачуван, што се може објаснити високом вредношћу бакра као сировине и његовом честом поновном употребом након престанка функционисања античких грађевина.
Очувани римски бакарни бојлери због тога су изузетно ретки археолошки налази, а један од познатих примера откривен је у Помпеји. На Шаркамену је, међутим, сачувано лежиште које омогућава поуздану реконструкцију положаја бојлера и његове везе са системом загревања.
Особље задужено за одржавање купатила и ложење префурнијума техничком делу куле приступало је са западне стране, кроз монументални улаз. На тај начин сервисни простор био је одвојен од дела балнеума који су користили становници резиденције.
Три каде и парно купатило
Други део балнеума био је намењен купању, одмору и уживању. Археолози су до сада открили чак три каде, као и судаторијум – просторију која је имала функцију парног купатила.
У комбинацији са потпуно очуваним хипокаустним системом, префурнијумом и лежиштем за бојлер, ови налази омогућавају изузетно детаљну реконструкцију техничког система и начина коришћења купатила.
Организација простора показује да није реч о једноставном објекту намењеном одржавању хигијене, већ о пажљиво пројектованом приватном купатилу за становнике резиденције високог друштвеног статуса. Архитектонско решење, техничка инфраструктура и комфор били су обједињени у јединствену функционалну целину.
Откриће отворило нова питања
Упркос изузетном степену очуваности, царски балнеум на Шаркамену пред истраживаче поставља и бројна нова питања.
Једно од најважнијих односи се на начин приступа купатилу из саме палате. Улаз на источној страни повезан је са поплочаним коридором резиденције, али још није утврђено како је савладана разлика у нивоима и на који начин је био организован улазак у балнеум.
Отворено је и питање монументалног западног приступа кули и његове везе са техничким делом купатила, док функција свих откривених просторија тек треба да буде прецизно утврђена.
Три деценије након открића царског златног накита, Шаркамен је тако поново донео неочекиван налаз. Царско купатило смештено у кули представља изузетно сведочанство римске архитектуре, градитељског умећа и начина живота највиших слојева касноантичког друштва, али истовремено отвара и нову фазу истраживања овог значајног археолошког комплекса.
