Српска православна црква и верници обележавају данас Летње или Духовске задушнице.
На Задушнице се обилазе гробови и пале свеће преминулима. Верници моле за опрост грехова и своје претке, сећајући се својих покојних рођака и пријатеља. У црквама се служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.
Према веровању, свећа је симбол Христове светлости, која означава светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Задушнице падају увек у суботу, тако да су Зимске задушнице су пред Месне покладе, пред Духове у суботу су Летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а Јесење – Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
Према предању, у источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих.
Ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку.
Сматра се да се на овај дан у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
У овој недељи се не припремају дарови за невесте, а сиротињи и просјацима да се милостиња, мало новца или нешто хране.
