Kако би се дефинисали главни проблеми и предложила решења у области економије и менаџмента природних ресурса, на Факултету за менаџмент у Зајечару одржан је 9. Међународни симпозијум о управљању природним ресурсима.
Источна Србија као део Балканског полуострва богата је бројним природним потенцијалима и изворима енергије, а сви обновљиви извори енергије полако се троше, могло се чути на овом симпозијуму.
„Имајући у виду да источна Србија као део Балканског полуострва обухвата јако велики потенцијал различитих природних потенцијала и енергије, пре свега воде, рудног богатства, богатства природе и шума, није случајно Зајечар изабран. Обнављање и очување природних ресурса, превазилази тренутно познавање његовог значаја не за актуелну генерацију, него и за генерације које долазе. Овај организовани скуп и са страним учесницима представља један у низу од доприноса пре свега обавештења јавног мњења о значају природних ресурса, који је мултифакторијалан, не само са привредног, него он има и општи, социјални, историјски и културни значај. Презентовани реферати на овом скупу представљају један од врло битних доприноса развоју еколошке, економски и социјалне свести у Србији, не само у овом источном делу где је Зајечар престоница”, истакао је проф. др Василије Исајев.
„На пример ако дође странац у Зајечар, питање је где ће он да се информише, шта је то све што може да види, да ли постоје пешачке и планинарске стазе… Истраживањем смо дошли до податка, да људи најчешће користе мобилне платформе. Тако да када би ти подаци били приказивани у оквиру мобилне апликације која би као порука долазила код на телефон када уђете у неки град, или у Србију, онда би ви на једном месту, као туриста, увек знали шта све то има у том граду. На основу истраживања које смо радили, то је резултат и препорука”, рекао је проф. др Шемсудин Плојовић из Новог Пазара.
„Мој рад је посвећен IV Индустријској револуцији и како у њима могу да се снађу логистички центри слободне зоне и слободне луке. Ради се на умрежавању на савременој технологији свих тих логистичких операција која се раде у режимима слободних зона”, каже проф. др Драган Kостић, Слободна зона Пирот.
„Циљ овог симпозијума превасходно јесте да се више бавимо обновљивим природним ресурсима, јер су необновљиви већ при крају и све се више црпу из дана у дан. Њихов век је кратак, а необновљиви ресурси попут сунчеве енергије, плиме и осеке и ветра могу се искористити”, поручио је Драган Михајловић, декан Факултета за менаџмент у Зајечару.
„Надам се да ће овде бити још много симпозијума на тему природних ресурса. Kада говоримо о природним ресурсима, по мом мишљењу људски ресурси су најважнији природни ресурси. Једино људски ум нема лимита. Посебно ми је драго што су на овом скупу дошли гости из Бугарске, Црне горе и региона”, каже проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета.
Међународни симпозијум о управљању природним ресурсима отворио је Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара.
„Симпозијум о управљању природним ресурсима представља добру основу за истраживање из различитих области науке и струке. Овде се могу разменити знања, идеје и искуства које ће допринети сагледавању реалне ситуације у области економије и менаџмента природних ресурса и налажењу одговарајућих научних решења у овој области”, рекао је Станковић.
Девети Међународни симпозијум о управљању природним ресурсима окупио је 117 учесника из Србије и 23 из иностранства.
Симпозијум је организовао Факултет за менаџмент из Зајечара у сарадњи са партнерским институцијама Faculty of economics Lum Jean Monnet University Bari, Italy , Economic Institute of Stanislaw Staszic University of Applied Sciences in Pila, Poland, Faculty of business studies Mediterranean University Podgorica, Montenegro, Слободном зоном Пирот и Регионалном агенцијом за развој Источне Србије (РАРИС).
