У зајечарском позоришту јуче је одржана Оснивачка скупштина Фондације „Задужбина Адама Пуслојића”, посвећена очувању сећања на великана писане речи, песника и преводиоца Адама Пуслојића. Овај значајни културни догађај окупио је пријатеље, сараднике и поштоваоце стваралаштва уметника који је своје прве радове објављивао у зајечарском часопису „Развитак” и београдским „Видицима”.
Др Марија Пуслојић, ћерка покојног песника и управитељ Фондације, захвалила је установи културе „Зоран Радмиловић”, Општини Неготин, пријатељима и члановима Оснивачке скупштине на подршци. Истакла је да Фондација настаје као природни наставак живота и дела човека који је својим радом премошћавао границе и чији стваралачки дух и даље окупља.
„Мој отац, Адам Пуслојић, припадао је реду песника који нису градили само стихове, већ мостове – између Србије и Румуније, културе и духовности, прошлости и будућности. Његова поезија је била начин да се свет отвори према нашем Истоку, а наш Исток према свету. Ова Фондација настаје из те исте потребе – да култура не буде споменик, већ жива, активна и савремена сила која повезује људе. Желимо да током наредних десет година Фондација постане институција културе од националног значаја, препозната по свом раду, интегритету и трајном доприносу култури Србије”, навела је др Марија Пуслојић.
Директор зајечарског театра и председник Управног одбора Фондације, Владимир Ђуричић, подсетио је да је Пуслојић био писац европског формата, дубоко везан за своју Кобишницу, Тимочку Крајину и Зајечар, где је сарађивао са Томом Мијовићем и Зораном Радмиловићем.
„Овде је покренуо награду ’Феликс Ромулијана’, која се деценијама додељује најзначајнијим ствараоцима из области књижевности у Европи. Са Радмиловићем је радио на Пинтелиеовом филму ’Павиљон 6’. Радмиловић је говорио да га монодраме не занимају, осим ’Јане’, коју је превео Пуслојић. Потрудићемо се да, заједно са Фондацијом, поставимо ’Јану’ на сцену у наредним годинама. Такође ћемо учествовати у издавању његовог постхумног дела ’Адамија’ и организацији песничке колоније која ће се одвијати у Кобишници, Зајечару и Неготину, а резултат ће бити књига настала од тих стваралачких сусрета”, нагласио је Ђуричић.
Фондација има за циљ очување успомене на лик и дело Адама Пуслојића, јачање писане речи у Србији, посебно у источној Србији, као и подстицање сарадње писаца из Србије и Румуније. Поред тога, Фондација ће промовисати људска и мањинска права, мултикултуралност, образовање и културни туризам у духу одрживог развоја.
У наредним годинама планирани су програми за младе песнике, уметнике и преводиоце, очување и обнова „Дародавца” – галерије и родне куће у Кобишници, као и објављивање више од педесет Пуслојићевих до сада необјављених рукописа.
О Адаму Пуслојићу говорио је и Радован Калабић, магистар књижевности, историограф и публициста, док се председник Одбора за међународну сарадњу Фондације, др Разван Вонку, песник и професор Филолошког факултета у Букурешту, обратио путем видео-поруке.
Адам Пуслојић је рођен 11. марта 1943. године у селу Кобишници код Неготина. Био је један од зачетника песничког покрета „Клокотризам”, чији назив потиче од фразе „кловнови који трају јер је беда вечна“. Током седамдесетих година био је члан уредништва часописа „Књижевна реч”. Од 1995. године био је почасни члан Румунске академије, почасни грађанин Неготина, члан Српског ПЕН клуба, као и Удружења књижевника и књижевних преводилаца Србије. Добитник је бројних домаћих и међународних признања. Преминуо је 31. децембра 2022. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
