Српска православна црква и њени верници данас славе Божић, најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог.
Божић данас славе православне цркве које се држе старог, јулијанског календара. Поред Српске православне цркве (СПЦ), између осталих, то су и руска и грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света гора.
Према Закону о државним и верским празницима Божић је у Србији нерадни дан.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа. То је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, очинства и материнства.
Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање.
Обичаји за Божић
На Божић хришћани иду на богослужења. Православни иду на јутрење и Литургију, причешћују се, а затим долазе кући, где је спремљена богата трпеза. Тог дана празнују у свом дому са полазником (изабраним гостом – уобичајено је да је то мушко крштено дете). Католици су често одлазили на три литургије, за почетак на поноћку на сам Бадњак на којој би се дочекао Божић, затим на ранојутарњу литургију зорницу, малу литургију где се обично причешћивало, а на полданицу или велу мису одлазило се по дану. На литургије су девојке често одлазиле у различитим свечаним хаљинама.
Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње Божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу.
Жене су дан пре припремиле богати божићни јеловник, а ручак је био свечан и богат па је за столом окупљао целу породицу. Јело се воће, поврће, месо, разне печенице, хлеб, хладетина, пецива и бројна друга јела.
После ручка одлазило се честитати родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима. Коледање или честитарење чинило се певајући традиционалне божићне песме, а честитаре би се често даривало.
Младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали божићницу, украшену јабуку. Први посетилац који би посетио кућу на Божић, полазник или положајник, требало би да је здрав, крепак, весео што би дому донело срећу. Често су се унапред домови договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Ако би пак на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.
За Божић се припрема заједнички ручак и дарују укућани. Долазак положајника, мушког детета или успешног младића, у дом као честитара празника — још је у пракси.
Поздравља се реченицом „Мир Божји, Христос се роди”, а одговора „Ваистину се роди”. Празник одликују божићна свећа, тек озеленела пшеница, божићни колач, печеница и богата трпеза.
У чесницу се ставља новац, а за онога ко га добије верује се да ће бити успешан целе године. Чесница се негде сече, негде ломи, у Војводини је она заправо сува пита, док је у јужним деловима начињена као погача.
Раније, ако су пријатељи или чланови породице били далеко једни од других, слали су божићне честитке купљене у православним храмовима. Последњих година, пријатељи углавном Божић честитају поруком упућеном преко мобилног телефона или путем електронске поште.
Након Божића
Наредни дани по Божићу су празници и они су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је био каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење. Богојављење је значајно због тога што се приликом крштења Господа Исуса Христа Бог јавио у три лица (Отац – гласом, Син – крштен, а Св. Дух у виду голуба). Тада се врши Вел. освештање воде.
У католицизму на Светог Ивана, наредног дана, благосливљало се вино, а слама се износила из дома и постављала на воћке да би боље родиле наредне године. На дан Невине дечице наредног дана се често вршило шибање, кад би се људи лагано ударали врховима шиба, обележавајући бол убијене дечице. На мисама су се благосиљала деца. На Нову годину међусобно би се честитало, али би угођај био мање интиман за разлику од божићног.
Свршетак дванаестодневице, дванаест божићних дана, празник је Света три краља или Богојављења. На тај дан се спомињемо три мудраца који су даривали Исуса, одлази се на мису, скидају се украси и завршава празнично раздобље. Благосиљају се куће за наредну годину, а благословљеном су се водом благосиљали и вртови те будуће летине. Често су божићне песме певали звездари одевени у три краља носећи звезду.
