Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
Ovo je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja. Na Veliki petak ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju se uskršnja jaja.
Isus je na Veliki petak odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Pilat je Hrista predao u ruke jevrejskom kralju Irodu, koji ga je vratio nazad rimskom namesniku. Na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: „Ti kažeš”, rekavši mu u jednom momentu da „njegovo carstvo nije od ovog sveta“. Videvši da nema elemenata za osudu, rimski namesnik poslužio se starim jevrejskim običajem da za vreme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, te je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili Varavu. Okupljeni narod, podstrekavan jevrejskim prvosveštenicima, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: „Krv njegova na nas i našu đecu”. Pilat je tako i odlučio, rekavši: „Osudili ste nevinog”. Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku. Otuda potiče izraz „pranje ruku“ u značenju skidanje odgovornosti sa sebe.
Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave ploču sa natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: „Isus Nazarećanin, car judejski“. Za to vreme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: „Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine”. Mrtvog Hrista skinuli su sa krsta, umotali u pogrebno platno, sahranili u grobnicu, na čiji ulaz je postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari. Hristova žrtva i njegova smrt na krstu je radi spiranja greha celog ljudskog roda i prethodila najvećem događaju, Vaskrsu, kojim je Bogočovek pobedio smrt i večnu pogibelj, kao posledice greha.
Za hrišćane ovaj dan je dan velike žalosti, tako da se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava.
Prema običajima, ovog dana ne rade se poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Običaj farbanja jaja potiče iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.
Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
