Православни верници славе Благовести

Благовести

Српска православна црква и верници славе Благовести. На овај дан Архангел Гаврило Богородици је јавио благу вест да ће родити Сина Божјег.

Спада у ред Богородичних празника и слави се 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару, девет месеци пре Божића – Христовог рођења.

Архангел Гаврило рекао је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди сина Божјег, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама”, казао је Архангел Гаврило.

Благовести се сматрају великим и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења ствари.

На Благовести се устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан почиње девојачком песмом.

Према веровању, данас ни птице у шуми не свијају гнезда.

Празнују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

Сматра се да од Благовести почиње сетва жита, а срећан је и за калемљене воћа.

На данашњи дан па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак посла, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука.

Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих се палила велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће, ко прескочи ову ватру, бити заштићен од уједа змије.

Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: „Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”

Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке односно куповати нову обућу.

Ако је небо на овај празник ведро – биће година родна, а људи здрави. Такође, и јесен ће бити позна.

Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је задужен за радосне вести.