Православни верници славе празник Свете Тројице

Свето Тројство (Света Тројица, Свете Тројице)

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Силазак Светог Духа на апостоле, Свету Тројицу или Духове.

Празник Свете Тројице сматрају се једним од најзначајних хришћанских празника који се још зове Духови и Силазак Светог духа на апостоле. Празнује се три дана, а први дан пада увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.

На овај празник испунило се Христово обећање ученицима да ће примити благодет Духа Светог и проговорити многим језицима које до тада нису знали. Тиме је завршено оснивање Христове цркве, а апостоли кренули по свету да шире Христово учење.

Према веровању, на овај празник под у храмовима покрива се травом, а зидови украшавају зеленим гранама. Током молитве, народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Обичај је да се на овај празник у храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће, а овај обичај је потекао од давнина. Једно је по угледу на старозаветни јеврејски обичај о празнику „Седмица“, пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће. Други је да су куће Јевреји и апостоли украшавали грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа.

После свете Литургије, служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа.

Обичаји везани за Свету Тројицу имају везе са паганским временима и борбом против демона те се сматра да на Духове не треба спавати.

У неким крајевима, на овај празник, десет девојака обуку се и оките лепо, па иду од куће до куће, а међу њима је једна краљ, једна краљица, једна барјактар, а остале су дворкиње. Држећи јатагане обавијене пешкирима, играју и певају песме ї женидби, удаји, просидби, срећном састанку, радости око деце.

Према веровању, у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест. Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу, јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому.

У источној Србији, уочи, на дан и после Свете Тројице, Влахиње имају појачану ванчулну перцепцију и тада проричу, бају водицу за скидање чини и справљају биљне мелеме за успех и благостање. У Хомољу и Тимочкој Крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.

Света Тројица се слави као велики празник у Шумадији, а у многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Крстоноше газе преко усева и њива а испред сваке куће чекају их понуде млека, белог мрса и друге хране.

Такође, овај празник слави Краљево, Крушевац, Пожаревац, београдске општине Сурчин, Чукарица и Лазаревац.

Као слава, Дан полиције и Дан МУП-а Србије, обежава се у знак сећања на 1862. годину када је српска жандармерија, на овај празник, одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.