Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 31. januara Svetog Atanasija Velikog.
Rođen je u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost ka duhovnom zvanju. Bio je đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ga u Nikeju na prvom vaseljenskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošću za Pravoslavlje. Upokojio se 373. godine.
Postoji legenda o tome kako je đavo na jugu Srbije iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u ćup. Ona je to učinila, a monah je zatvorio posudu i bacio je u more. Prema legendi, ćup je godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
U narodu postoji verovanje da čim zagrmi, zbog ovoga, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato postoji običaj da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
Svetog Atanasija slave kao zaštitnika od kuge i zbog toga se njegov dan zove i Čumin dan, a ko se razboli na ovaj dan, neće preživeti.
Takođe, žene ne predu i ne tkaju na ovaj praznik.
Svetog Atanasija slave i vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
