Српска православна црква и верници трећег дана Божића славе Светог Стефана.
Ово је крсна слава великог броја Срба и прва крсна слава у години.
Свети Стефан био је Јеврејин и рођак апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Након тога извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов рођак Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибију гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере.
Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.
На овај дан износи се божићна слама из куће, која се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво пометена и скупљена, оставља у шталу, привредне објекте, воћњак или међу пчеле, ради подстицања рода или напретка.
У Војводини је традиција да сламу износе жене, и то тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ је ради здравља чувају.
Покупљена слама се не баца, јер се верује у њену плодотворну моћ.
Такође, ова слама ставља се у ракље воћки у пчелињак, кокошарник или привредне зграде.
Овим даном завршава се празновање Божића.
Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити. Овом свецу у Србији је посвећено више од 40 храмова.
